Бугарски држављани у Србији у изборе за бугарско Народно собрање могу се укључити на четири адресе.
Становници Врања не показују неку нарочито велику жељу за гласањем, јер у њиховом граду није отворено бирачко место и они треба да путују до Генералног конзулата Бугарске у Нишу (120 км од Врања) или до Културно-информативног центра у Босилеграду (100 км), рекао је за Радио Бугарску Дарко Аначков, председник тамошњег Бугарско-српског центра. Међутим, упркос удаљености, он се нада да ће његови суграђани гласати.
„Бугарско-српски центар у Врању отворен је 2018. године, а до тада нису спровођене никакве активности на очувању бугарског духа и идентитета народа у региону“, каже Аначков.
„Бугари у Врању и околини нису довољно упознати са политичком ситуацијом у Бугарској. Нису нас посетили политичари или политичке партије из Бугарске. Прве дипломате, односно државни представници, дошли су на мој позив 2018. године поводом отварања Бугарско-српског центра и од тада почиње, да тако кажем, процес обнове бугарске духовности и идентитета у Врању, захваљујући бившем амбасадору Радку Влајкову, који је био амбасадор у Београду. Сада се ова сарадња наставља са Генералним конзулатом у Нишу и конзулом Димитром Цаневим, као и са амбасадором Бугарске у Београду Петком Дојковим.“
Аначков сматра да су овдашњи Бугари задовољни политиком коју спроводи Министарство образовања и тиме што има све више Бугара који студирају на бугарским универзитетима. Али међу бугарском мањином у Србији постоји незадовољство због чињенице да је на стицање бугарског држављанства потребно чекати дуго.
На питање како би прокоментарисао рекламу на интернету којом се људи без адресне регистрације у Софији позивају да гласају у Србији, Аначков је претпоставио да је она била намењена Бугарима који се на дан гласања налазе у транзиту преко нашег западног суседа.
„Неколико пута сам био председник локалне изборне комисије, био сам и заменик председника и секретар у Генералном конзулату и знам да има много Бугара који се налазе на пропутовању и, пролазећи поред неког од овдашњих бирачких места, нпр. у Нишу, они гласају“.
Аначков је за Радио Бугарску причао и о иницијативи њиховог Бугарско-српског центра под називом „Културна дипломатија и млади – мост развоја бугарско-српских односа“:
„Ради се о пројекту Министарства спољних послова Бугарске. Имплементација је почела од јануара ове године. Циљ је да укључимо младе – из школа, установа културе из целе југоисточне Србије. Да овдашњим Србима покажемо и неке позитивне ствари о Бугарској. Јер знате какав је у Србији однос према Бугарској, посебно у југоисточном делу земље – ако кренемо од Врања, у Сурдулици је стање још сложеније – знате за сурдуличке мученике, како их називају итд. – Лесковац, Ниш, Пирот, Цариброд, Зајчар. Обухватили смо сва ова места. Сматрамо да су млади људи – и Срби и Бугари – најбоље културне дипломате. Зато што немају предрасуде какве, на пример, имају старији. Зато смо изабрали да младе људе упознамо са бугарском културом, са идентитетом Бугара, како би кроз културу мало по мало променили своје мишљење о Бугарској“.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: glaspress.rs, БГНЕС
Као и у многим другим местима света, у Албанији се бугарски језик изучава на академском нивоу. Наш лекторат део је Катедре за словенске и балканске језике Факултета страних језика Универзитета у Тирани, а већ неколико година предавач бугарског језика..
Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац десници у Француској. „На првом месту је такозвани Нови народни фронт, на чијем челу је крајње..
Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..
Ведро