Завршени су још једни у низу ванредних парламентарних избора, а резултати поново изазивају забринутост и збуњеност. Чини се да су пред нама тешке недеље, током којих ћемо поново бити сведоци још једне серије преговора између политичких снага о формирању владе. Да ли ће оне овог пута успети да постигну споразум, још није јасно. Али једно је сигурно – Бугари су уморни, многи од њих су неповерљиви, а други – просто гневни.
Током целог јучерашњег дана Радио Бугарска је контактирао наше сународнике ван граница земље да би сазнао како протичу избори код њих и шта очекују од будућих народних посланика. У њиховим одговорима је преовлађивало разочарање, осећао се и бол од пат ситуације у којој се налази њихова домовина. Са Новог Зеланда и Аустралије, из Европе, из суседних балканских земаља… – са свих крајева света наши саговорници позивају политичку класу на разум и одговорност у име Бугарске.
Соња Арабаџијева, која живи у Мелбурну нам је рекла:
„Крајње време је да политичари престану да се свађају и почну да размишљају о Бугарској. Треба да се лате посла, да земљу изведу из ћорсокака у који су је довели. Хоћу да најзад видим функционалну владу. Морају да формирају стабилну владу. Због ових избора без краја испадамо смешни у очима света“, каже она и обраћа се политичарима: „Шта имате да делите? Бугарска је једна мајка свима!“.
„Многи људи после гласања одлазили су са бирачког места речима: `Надам се да ћемо се поново видети тек након 4 године`“, изјавила је Радио Бугарској Калина Богданова, која већ 8 година живи у Бризбејну, Аустралија, а ово су били четврти избори на којима је она члан бирачког одбора у аустралијском граду. Она је додала:
„Надамо се да ће бити формирана редовна влада која ће на најпозитивнији и најевропскији могући начин радити на важним, неодложним циљевима и решавању проблема Бугарске.По мени, веома је важно да Бугарска заузме веома јасан правац евроатлантског развоја. Да се не колеба у погледу свог става, својих вредности и стратешке оријентације. Од посебне важности су борба против корупције, развој и реформе у већини јавних сектора, почев од здравства, образовања и привреде. Али пре свега очекујем да се Бугарска врати веома јасном циљу и стратешкој позицији, плану развоја. Мислим да нам то у овом тренутку највише недостаје“.
Катерина Игнатова је секретар бирачког одбора у Кракову, Пољска, где живи већ 5 година. И она попут многих Бугара у дијаспори каже да се последњих година запажа замор од избора. Али, рекла нам је да упркос томе, многи путују стотинама километара да би остварили своје бирачко право.
„Радим као волонтер у Бугарској школи у Кракову и помажем деци да не изгубе везу са својим коренима. А што се избора тиче, изборни процес у иностранству се разликује од оног у Бугарској. За нас избори још једна могућност за блиску везу са домовином. Ситуација у свету је несигурна и сви морамо да покажемо одговорност.“
Светослава Алексијева живи на Новом Зеланду од почетка 2017. године. На јучерашњим изборима први пут је била члан бирачког одбора на бирачком месту у Крајстчерчу. У изјави Радио Бугарској она је изразила оптимизам и наду да ће Бугарска имати стабилну владу.
Након 15 година живота на Новом Зеланду јуче је Деница Стоева први пут гласала као житељ Мелбурна, Аустралија. И она је изразила наду да ће бити формирана редовна влада која ће успоставити равнотежу власти у Бугарској.
„Гласала сам мислећи на будућност, са надом у нешто боље и са дубоким личним уверењем да треба гласати. Ништа се не може променити ако ми не одрадимо свој део посла – да гласамо, да створимо услове за гласање.
Из мојих запажања током година проведених овде, верујем да у уређеним државама грађани активно учествују, гласају масовно, и то је оно што политичаре држи одговорним и чини да се ствари дешавају. Партије се не прилагођавају онима који не изађу на изборе, већ онима који гласају, и тако је свуда у свету“ – каже Деница.
Сибила Стојaнова већ 8 година живи у Бриселу и ради на правном одељењу Европског парламента.
„Оно што ја желим јесте да се Бугарска понаша као пуноправна чланица ЕУ, каква јесте. Пријатељи и ја коментаришемо да имамо осећај да живимо у Бугарској која је „разапета“ између неких схватања, веровања и митова унутар земље и онога што се стварно дешава, овде, на европској сцени. За мене су све те политичке кризе деструктивне и опслужују интересе који треба да остану у прошлости, а ми морамо ићи ка нечем рационалнијем“ – каже Сибила Стојанова.
Емилијана Благоева је кинезотерапеут и учитељ јоге. Она већ 20 година живи у Торонту, Канада, али није прекинула везу са домовином. Каже да Бугари који гласају морају да изражавају бугарску самосвест, а обавезан услов је да говоре свој матерњи језик. Радио Бугарској је она изјавила да од новог парламента очекује као прво, да у његовом саставу буду духовни људи који не гледају свој лични интересе, већ интерес народа. Најважније је да воле Бугарску, а не да се продају страним силама.
„И још нешто – са астролошке тачке гледишта 23. марта ове године је Плутон ушао у Водолију. Моја прогноза је да ће овог пута Бугарска имати правилне политичаре. Ови избори ће означити почетак позитивне промене у Бугарској“, рекла је Емилијана.
Већ 15 година Сашо Вакашински са својом породицом живи у Либерецу, у северној Чешкој. Он каже да су за њега избори корак ка бољој будућности Бугарске, јер жели да у његову домовину стигну стране инвестиције, да се отварају фабрике и да има посла за све.
Последњих година бугарска заједница у Северној Ирској је порасла. И док су у великим градовима тамо Бугари повученији, у мањим, какав је на пример Шенон, они су уједињени и чешће деле своје бриге и наде за Бугарску. „Из иностранства се најбоље виде мане наше политике и друштва“ – каже Данијела Георгијева, председник бугарског друштва „Васил Левски“ у Шенону.
„Желим да у Бугарској нестане оно стално супротстављање. У Бугарској све започето или завршено изазива поларне реакције. И баш тада, уместо да се тражи решење за излаз из ситуације, стварају се препреке за обављање посла. Отуда долази вечна подела у нашем друштву.“
Правник Мартин Петров, који живи у Хагу и који је дуге године радио у Хашком трибуналу ставља акценат на важност одзива бирача на изборима.
„Стално одржавање избора и трошење великог новца пореских обвезника никоме није од користи“, каже он.
Извор: Интервјуи Веселе Крстеве, Миглене Иванове, Гергане Манчеве и Јоана Колева из Радио Бугарске
Саставила: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива, архива
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..