„Тајна промене је да сву своју енергију усмерите не на борбу против старог, већ на изградњу новог,“ говорио је Сократ. И у Бугарској желимо промене, али се и даље боримо са аветима прошлости. Већ трећу годину заредом покушавамо да изаберемо народне посланике, а наши изабраници никако да правилно протумаче јасне поруке бирача који, са своје стране, „кажњавају“ политичаре тако што не излазе на гласање. Дакле, они тиме стављају до знања да је потребна промена начина размишљања политичара. Изборни цензус од 4% за улазак у парламент успеле су да пређу практично неспојиве политичке формације, које се, уместо да се лате решавања неодложних државних питања, баве небитним стварима и воде борбу за надмоћ.

Политичка ситуација после јучерашњих, петих по реду, парламентарних избора у Бугарској очигледно се није променила и преко је потребно да се што пре изграде мостови за дијалог између водећих политичких снага, мишљење је већине аналитичара друштвено-политичких процеса у земљи.

Да ли су изабрани спремни на дијалог?

Прве су опет две политичке снаге које демонстрирају евроатланстку оријентацију и као такве би могле да, бар на први поглед, саставе владу. Међутим, линије поделе између ГЕРБ-СДС и „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ су дубоке. Подсетимо да су за време владе Кирила Петкова, лидер партије ГЕРБ Бојко Борисов и неколико функционера ГЕРБ приведени у оквиру специјалне полицијске операције повезане са истрагама канцеларије европског јавног тужиоца због злоупотребе средстава из ЕУ фондова. Зато је и уједињење прве две политичке формације – ГЕРБ-СДС и „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ суштински немогуће, осим ако не направе озбиљан компромис. Део коалиције „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ ће исказати спремност за сарадњу са ГЕРБ, али ће се други део заложити за нове изборе, сматрају политиколози. Практично није могуће формирати владу и уз учешће једне од великих формација и Покрета за права и слободе, јер нема довољно гласова.

Социолози у свему томе виде користан корак ка формирању мањинске владе уз „плутајућу“ већину, али таква конфигурација неће бити стабилна.

Све видљивија је и подела између тзв. „прозападних либерала“ и конзервативно оријентисаних Бугара. „Људи из оба табора су још једном показали да оба имају право да постоје,“ рекао је у интервјуу БНР политиколог Прван Симеонов. Он је такође истакао да бугарски народ није толико евроатлантски настројен, већ пре би се рекло да је прагматичан.

Скоро 60% грађана са правом гласа није изашло на биралишта. Стога, тешко је прихватити да већина од преосталих 30% изражава мишљење бугарског друштва, сматрају аналитичари. На позадини сложених партијских конфигурација које се пети пут понављају издваја се резултат једне формације која је буквално удвостручила бирачко тело – партије „Препород.“ Она, за сада, не говори о позицијама које би могла да добије у власти, већ о преиспитивању приоритета земље. У политичкој реторици партије „Препород“ прво место заузимају национални интереси и она одбија да прихвати курс који су наметнуле основне политичке снаге.

А шта мисле Бугари? Јасно је да неће досадашњи статус кво и желе да натерају политичаре да почну да мисле контруктивно, предузимајући кораке који ће извући земљу из несигурности, беде и непрестаног круга опонирања.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова