Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Вапај „тихе већине“ у Бугарскоj

Проф. Лидија Денкова: Избор опције „Не подржавам никога“ на гласачком листићу директно је пропорционалан кризи у нашој земљи

Фотографија: Ани Петрова

Демонстрација елитистичке припадности, свесна одлука или политичко незнање стоје у позадини још једног рекорда у нашој посттоталитарној политичкој историји? На парламентарним изборима у недељу, 105.893 бирача на својим се гласачким листићима определило за опцију „Не подржавам никога“. Међутим, избор који су направили, показао се безначајним за коначан изборни резултат, а њихова масовна одлука остаће забележена само као статистички податак за најбоље „достигнуће” после 87.850 неутралних гласова у 2017. години.

Социолог Јаница Петкова из агенције „Галуп интернешенал болкан” открива профил ових бирача.

Шездесет одсто оних који су означили поље „Не подржавам никога“ су жене, а готово једну трећина свих који су гласали на овај начин чине особе млађе од 30 година. Оно што је уочљиво је то да ови бирачи поседују виши степен образовања, као и да живе у главном граду или у великим обласним градовима. Ради се о активним младим образованим и интелигентним људима, који су разочарани у политичке партије и у исте имају ниско поверење, али су ипак вољни да се укључе у друштвене процесе.“

Психолог др Пламен Димитров, који од почетка транзиције прати понашање тзв. хроничних изборних апстинената, употпуњује карактеристике оних који су активни у ускраћивању подршке.

„Ову групу бирача који су изашли на изборе и изразили став да нико од кандидата није добио њихову подршку, називамо „агресивно дефанзивном“. Обично у оквиру ње постоје и подгрупе, а једну од њих чине људи који међу понуђеним именима не виде довољно квалитета и могућности. Осим тога, постоји и гнев – скривен или жесток – због онога што се дешава у нашој политичкој стварности. Ови људи, као активни и друштвено-политички свесни, желе да буду виђени, да их се чује. Као и изборни апстиненти, који чине већину у нашој земљи, они су такође део онога што у нашем истраживању називамо „тиха већина Бугарске“.


Рекордан број гласова којима се подршка не даје никоме, проф. Лидија Денкова са НБУ повезује са учесталим политичким кризама у нашој земљи. „Што је криза већа, већи је и број оних који гласају на овај начин – ове две појаве су као спојени судови“, категорична је она. Према њеним речима, избор опције „Не подржавам никога” на гласачком листићу не може се окарактерисати као протестно гласање. За разлику од људи који остају код куће на дан избора, ова група свесно иде на гласање, објашњава професорика.

Реч је о људима који могу да размишљају критички, имају грађански став и пре свега желе да виде како ствари иду набоље“, наставља проф. Лидија Денкова. „Њихово гласање је двосмерно – инкриминишуће, јер ниједна формација није достигла ниво да би јој се дало поверење, и перспективно, тј. оријентисано на будућност. Ови бирачи кажу: „За сада гласамо на овај начин, али то не значи да ћемо сваки пут изабрати опцију „Не подржавам никога“. Првом приликом, на следећим изборима, када виде да је нека странка променила курс и усмерила се на бригу за целокупно друштво, они ће гласати за њу. Тако да је то нешто што регулише будући развој свих партија и што је изузетно корисно.“


Проф. Лидија Денкова саветује политичаре да се окрену управо овој групи бирача, која им указује на то да треба да се промене – не само да успоставе комуникацију једни са другима, већ и са друштвом, јер „проблеми кудикамо превазилазе оквире њихових малих партијских чахура.“

Да је „Не подржавам никога“ била политичка партија, била би пета политичка снага која би у новом сазиву парламента била заступљена са 11 посланика. Интервенцијом Уставног суда из 2017. године, којом је укинута казна брисања бирача из бирачких спискова у случају два узастопна неучешћа на законски обавезним изборима, ова опција гласања претворена је у анахронизам. Она, међутим, за наше политичаре представља сигнал упозорења да би се, ако ни након петих узастопних избора у две године нису научили лекцију, на неким од наредних могли наћи иза овог све видљивијег слона у стакларској радњи, на рачун чега су већ почеле да се збијају неумесне шале.


Текст: Диjана Цанкова

Извор: интервјуи Веселине Миланове, Валерије Николове и Ирине Недеве, БНР – „Хоризонт“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: БНР, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15