Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обичај кумичење у граду Којнаре

10
Реконструкција обичаја кумичење, град Којнаре, 2022. Фотографија: Фондација „Живи бугарски корени“

Група за извођење изворног фолклора при Народном читалишту „Христо Ботев 1899“ у граду Којнаре, код Плевена, трећу годину заредом ће представити реконструкцију једног од најлепших и најомиљенијих обичаја везаних за Цвети – кумичења, који се обично практикује у северозападној Бугарској. Као и многи други пролећни празници у бугарском народном календару, и овај је пропраћен смехом, лепим песмама и играма, а иницијатор ове идеје је локални историчар завичаја и колекционар Тања Кировска-Граматикова. У граду Којнаре припреме за обичај, који се изводи недељу дана пре Ускрса, на Цвети, почиње дан раније када девојке лазарке плету венце и праве цветне украсе који се каче на љуљашку. Пре тога су умесиле и обредни хлеб са новчићем одозго.


„На Цвети девојке у пратњи старије жене, која их води, одлазе на реку Искар где изводе ритуал кумичења. Пре тога свраћају у цркву где их свештених благосиља и оне узимају гранчице врбе. Кумичење је народни обичај који се практикује на црквени празник, стога посета цркви није у противречности са хришћанским каноном,“ каже Тања Кировска-Граматикова.


На реци свака девојка одломи парче обредног хлеба и украшава га цвећем из венца који је направила. Старија жена слаже „залогаје“ на специјалну равну даску, која се некада користила приликом прања поњава и вунених тканина.


„Залогаји се не бацају, већ се полако потапају како би се истовремено нашли у води. Ритуал се понавља три пута у потпуној тишини и тек после трећег пута се бира „кумица“ – то је обично девојка чији је „залогај“ први испливао на површину воде,“ прича о којнарској верзији обичаја наша саговорница. „Верује се да ће се ове године она прва удати. Затим се бацају и венчићи у реку уз жељу за благостање и берићет.“


Након што је „кумица“ изабрана, две девојке је односе до љуљашке певајући изворну песму из тог краја. А тамо их чекају момци. 


Један од њих заљуља љуљашку, након чега почиње весеље – играју се кола и различите игре, певају се песме о љубави, пролећу и веридби, јер је кумичење у својој суштини обичај везан за веридбу у којем учествују девојке стасале за удају.


И ове године ће младићи и девојке на реконструкцији обичаја бити у аутентичним ношњама старим преко 100 година. Традиционалне ношње карактеристичне за северну Бугарску део су приватне колекције Тање Кировске-Граматикове.


Прошле године је реконструкција обичаја кумичење под руководством Тање Кировске-Граматикове освојила прво место на Националном сабору народног стваралаштва у Копривштици.


„Мислила сам да ће ми бити веома тешко да пронађем младе људе који би желели да се баве проучавањем изворног фолклора и да изводе стара кола, песме и обичаје. Међутим, испоставило се да су деца веома ентузијастична и улажу велику страст у оно што раде и захваљујући њима све тако добро функционише. Дакле, у младим људима живи љубав према бугарском фолклору, а потребна је мала искра да се покрену ствари и они ће наставити тим путем,“ рекла је гђа Граматикова.

Ове године се реконструкција обичаја одржава 8. априла.

Види још:

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије љубазно уступила Фондација „Живи бугарски корени“



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05

Пловдив позива љубитеље заборављених заната да посете градски Етнографски музеј

Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..

објављено 23.6.24. 09.10