„Краљ цвећа“ је Бугарин и живи у Мелбурну

Шта год да кажеш, реци то нежно, попут цвета!“ – речи су једног Бугарина који је сав свој живот посветио уметности лепоте. Ганчо Тасков живи у Мелбурну, у Аустралији, где је познат као „краљ цвећа“ због својих фантастично лепих цветних инсталација које краду овације публике на свим међународним сајмовима. Најновији рад фитодизаjнера је огромна цветна инсталација насловљена „Стварање“ коју је представио на Међународном цветном бијеналу у Мелбурну, који се недавно завршио. „Бавим се естетиком и модном илустрацијом, графиком и сликарством, прошао сам кроз скоро све уметничке стилове,“ каже Ганчо. Иако већ више од четири деценије живи на другом крају Земљине кугле, Бугарска му је и даље у срцу и често путује у родни Ћустендил где је рођен пре 72 године:

„Нисам ни име променио. Људи овде ми тешко изговарају име, а и при писању наилазе на тешкоће. Онда ми кажу: „Ганчо, хајде да Ви будете Гани Тоскани!“ Али то превише личи на италијански, а то не бих желео. Онда кажу: „Може Гери Томсон?“ Али ја нисам Енглез, ја сам Бугарин и волим своје име. Бугарска је моја домовина. Истина је да сам одрастао у време тоталитарног режима, али упркос томе, ја ју волим, Бугарска је изузетно лепа земља!“ каже Ганчо Тасков.

Његов смисао за лепоту може се видети и у његовој башти у којој гаји разноразно цвеће, укључујући бугарску ружу, као и поврће. Део тог богатства завршава на његовој трпези, а други се користи у изради цветних скулптура. „Фитодизајн је чиста уметност, у њему нема кича и декадентних појава,“ тврди Ганчо Тасков који редовно излаже своје радове и у Бугарској. Године 2019. Ганчо је приредио изложбу у Софији, а прикупљени приходи су искоришћени за изградњу кућа за децу без родитеља у великотрновском селу Леденик, сазнали смо од уметника. Његово стваралашство је слојевито и вишезначно и често га повезују са љубављу према отаџбини. Ево како Ганчо Тасков планира да дочека 24. мај – Дан бугарске писмености, један од најомиљенијих празника у Бугарској:

„Припремио сам једну изложбу која ће се звати „И ми смо свету нешто дали“. Посетиоци ће моћи да виде псалме из Библије на 13 словенских језика исписане на пергаменту, као и фреске рађене на дрвету, где ће такође бити псалама, али из Цариградске библије* – поводом обележавања 150 година од објављивања целе Библије на бугарском језику. Планирам и изложбу графике која је посвећена ритмичкој гимнастици – једном од савремених симбола Бугарске. Прошлог лета сам већ имао изложбу на ту тему у Ћустендилу. Тај град није само колевка уметности и сликара, него и ритмичке гимнастике јер је изнедрио више од 20 гимнастичарки које су биле део бугарске репрезентације у ритмичкој гимнастици. Ова изложба ће бити отворена 1. октобра у Мелбурну. Прошле године сам је представио у Сиднеју где је наишла на велико интересовање и чак је министар културе купио две слике.“

Његово стваралаштво прате доброчинство и подршка различитим хуманитарним иницијативама. Тако је, рецимо, Ганчо Тасков 2022. године, на позив Светске организације за заштиту животиња, у Ванкуверу представио 12 акварела на којима су приказане животињске врсте у Аустралији којима прети изумирање, а прикупљени новац је отишао на заштиту истих. Ганчо је вишеслојни уметник са разним талентима. Крајем 80-их година 20. века, он је два пута имао част да буде лични стилиста покојне Леди Дајане. Ево како је се сећа:

„Она је била веома љубазна, непосредна, срамежљива, зато је и била „принцеза народа“ и да није било краљевског протокола, сигурно би се понашала као обична модерна млада дама. За њу сам направио шест вечерњих хаљина. Још увек чувам њена добротворна писма и планирам да их продам на аукцији у Лондону јер желим да средствима прикупљеним од њихове продаје помогнем људима, тачније сирочади која живе на улици,“ рекао је на крају нашег разговора Ганчо Тасков.

Види још прича о успешним Бугарима у свету:

*Године 1871. први пут је у Цариграду, под руководством познатог бугарског писца и песника Петка Рачова Славејкова, објављена цела Библија на бугарском у 3.600 примерака. Датум штампања је наведен на првој страници књиге: Јун 1871. Ова Библија је позната као Цариградска Библија: Библиа, сиреч, Свјаштенно-то Писание на Ветхиј и Новиј Завет: верно и точно преведено от првообразно-то. Цариград: книгопеч. на А. Х. Бојаџијана, 1871.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива Ганча Таскова