Проширује се „Балкански ток” ради снабдевања Централне Европе гасом
Очекује се да ће 25-26. априла између Азербејџана, Турске, Бугарске, Румуније, Мађарске и Словачке бити потписан споразум о проширењу гасне инфраструктуре. То ће омогућити испоруку гаса из Азербејџана преко Бугарске у централну Европу, саопштио је министар енергетике Росен Христов, приликом посете турском терминалу „Marmara Ereglisi LNG”, где је дочекао први танкер са течним природним гасом према уговору између Булгаргаза и турске компаније Боташ. Предстојећи уговор је од европског значаја и омогућиће испоруку течног гаса из америчких и европских извора у централну Европу, нагласио је Христов.
Турска од Међународног суда правде у Хагу захтева да реши егејски спор са Грчком
Министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу рекао је да сва питања која изазивају несугласице између Атине и Анкаре треба да буду решена на Међународном суду правде у Хагу, али само ако буду представљена „у целини“, у потрази за свеобухватним решењем свих постојећих проблема. У противном, тренутно отопљење у билатералним односима можда неће потрајати дуго, упозорио је он у интервјуу који је дао за телевизију „А HABER“. Чавушоглу је навео острва у Егејском мору, над којима није утврђен суверенитет, питање ваздушног простора, где Атина претендује на 10 уместо 6 миља, и питање опсега територијалних вода. Грчка је у више наврата изјављивала да подржава дијалог са Турском, али да неће разговарати о питањима која сматра сувереним правима.
Документ из Пентагона указује на српско оружје у Украјини
Србија је пристала да испоручи оружје Украјини, наводи се у једном од поверљивих извештаја Пентагона који је процурио на интернету, пренео је REUTRES. Графикон који приказује одговоре 38 европских влада на захтев Кијева за војну помоћ показује да је Београд одбио да обучава украјинске војнике, али се обавезао да ће послати оружје или је чак већ пружио војну помоћ. Такође се наводи да „Србија има политичку вољу и војне капацитете да у будућности снабдева Кијев оружјем, упркос одбијању да санкционише Русију због њене инвазије на Украјину“. Ради се о тексту 2. марта који носи печат Здруженог комитета начелника штабова. REUTERS је нагласио да се аутентичност документа не може проверити. Министар одбране Србије Милош Вучевић демантовао је ту вест за ТАЊУГ. Нечији циљ је очигледно да нас „увуче у сукоб у који не желимо да будемо умешани“, рекао је он.
Румунија тражи начин да смањи буџетски дефицит на 4,4%
Коалициона влада у Румунији признала је буџетску „рупу“ од 4 милијарде евра (20 милијарди леја). Министар финансија Адријан Катчу уверио је да неће бити повећања пореза, већ само смањења потрошње. Министар инвестиција Марчел Болош поменуо је могуће смањење плата или особља у буџетском сектору, пренео је Digi24. Са стопом инфлације од 9,6%, државни приходи треба да буду 540 милијарди леја, што је повећање од 14 одсто у односу на 2022. годину. Расходи износе 608 милијарди леја, или 10% више. Буџетски дефицит требало би да падне на 68 милијарди леја, на 4,4% БДП-а, у поређењу са 81 милијардом леја и 5,7% у 2022. години. Из буџета се издваја 110 милијарди евра за плате 1,3 милиона државних службеника, пише „Ziarul Financiar“. У том контексту, војска је тражила да Букурешт купи авионе F-35 и подморнице „Scorpene“.
Албански језик ће се изучавати на Харварду
Албански језик већ је део наставног плана и програма на Универзитету Харвард, пренела је БТА. „Сматран за један од најстаријих језика, различит и јединствен представник посебне породице међу индоевропским језицима, албански се изучава само у неким одабраним америчким институцијама, а сада и на Универзитету Харвард“, саопштило је министарство спољних послова у Тирани. Албански језик ће бити изборни предмет на универзитету са 3 нивоа курсева – основним, средњим и напредним. Стандардизован 1972. године, албански има два главна, међусобно разумљива дијалекта – северни Гега и јужни Тоска. Службени је језик у Албанији и за већину становника Косова.
Саставио: Иво Иванов
Уредила: Миглена Иванова
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиje: БТА, ЕПА/БГНЕС, REUTERS, romania-insider.com, english.a2news.com
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника..