Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Шумен, одакле потиче Бугарска

Шуменска тврђава
Фотографија: bulgariatravel.org

„Одавде потиче Бугарска – пет прстију у гвозденој песници.

Везани древном традицијом, прекаљени у походима и мукама!"

Овако почиње химна града Шумена, која опева епски почетак бугарске државе, основане 681. године, у околини данашњег града. У близини се налазе остаци древних бугарских престоница Плиске и Великог Преслава. А на само 17 км од центра Шумена, високо у стенама, извајан је „Мадарски коњаник једини монументални камени рељеф у Европи из VIII века, уврштен на листу светске културне баштине, под покровитељством УНЕСКА. Коњаник је део историјско-археолошког резервата „Мадара”, познатог и као „Бугарска Троја”, због невероватног броја споменика из раздобља између IV миленијума пре нове ере и XV века који се ту налазе. Подручје је пуно манастира уклесаних у стене из раног средњег века, као и природних атракција до којих се стиже посебним путевима.

Мадарски коњаник
Светлана Џанкова из локалног Туристичко-информативног центра препоручује нам да се попнемо на Шуменску висораван (Шуменско плато):

„На територији Шуменске висоравни налазе се два манастира уклесана у стенама – Костадиновски и Ханкрумовски. Сваки од њих је везан за различите периоде испосничког живота у нашим крајевима. Неки од наших пећинских манастира потичу из VIII, други из XIV века, а повезују се са исихазмом. 

Костадиновски манастир
Ништа мање занимљив није ни споменик „Оснивачи бугарске државе” подигнут у част 1.300. годишњице од оснивања Бугарске. Осим тога, на висоравни се налази и Шуменска тврђава, одакле је почео да се развија данашњи град“, додаје Светлана Џанкова.

Тврђава је уништена 1444. године. Данас је обновљен један мањи део. Постоји музеј у коме су изложени артефакти пронађени на њеној територији, укључујући и натпис из XIV века у којем се први пут помиње име данашњег града Шумена. Поглед са врха тврђаве је још један разлог да је посетите:


Са тврђаве се види цео град, као на длану. Можете видети њен добро очувани део, са османским споменицима архитектуре, сахат кулом, чесмама, безистаном – најстаријом грађевином у нашем граду коју су изградили дубровачки трговци у XVI веку, као и многим храмовима различитих вера, јер у Шумену постоји толеранција између представника различитих заједница“, каже Светлана Џанкова.

Ако волите природу и планинарење, овај део североисточне Бугарске ће вам изгледати као рај – резервати природе прошарани мирисним цвећем и биљем, пећине и крашке формације, стене које се уздижу ка небу, над којима круже ретке врсте птица ...

Парк природе „Шуменска висораван”
У пролеће долазе туристи како би посматрали цветање орхидеја, каже Светлана Џанкова и препоручује да се обратите Дирекцији „Шуменске висоравни“, где ће вам обезбедити планинског водича или посебне мапе са путевима до археолошких и природних чуда у околини.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Туристичко-информативни центар – Шумен, Љубомир Лазаров, bulgariatravel. org



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фестивал папалине отвара летњу сезону у Краневу

Омиљени међу младима и старима Фестивал папалине означава почетак морских авантура у летовалишту Кранево, на нашем северном приморју! Од 14. до 16. јуна 2024. године госте очекује атрактиван програм, пуно музике, плеса, игара, као и богата..

објављено 15.6.24. 10.05

Фестивал лаванде урања нас у пастирску лепоту села Средно Градиште

Десето издање Националног фестивала лаванде у селу Средно Градиште, у околини града Чирпана, одржава се 14. и 15. јуна. Тамо се налазе неки од најстаријих засада лаванде у земљи, који постоје више од 80 година. Концепт празника је да пружи осећај..

објављено 15.6.24. 09.25

Дан отворених врата Музеја мозаика у Девњи поводом његове годишњице

На Дан отворених врата, 15. јуна, први пут ће посетиоци Музеја мозаика у Девњи имати прилике да виде и рестауриране налазе пронађене у 2023. години. Реч је о глиненом посуђу и лампама, рађеним у стилу марцијанополских мајстора. Повод за иницијативу..

објављено 15.6.24. 08.35