Постоји светиња из наше херојске прошлости пред којом сваки Бугарин треба да стане са вером и да јој се поклони, као што су то чинили наши преци који су учествовали у Априлском устанку. Сребрни крст из села Поибрене, у подножју Средње горе, освештан је пре век и по и крвљу једног од најзначанијих бугарских револуционара – Георгија Бенковског.
1. мај је за нас Бугаре попут националног празника, јер на тај дан, према Грегоријанском календару, обележавамо избијање Априлског устанка – прекретницу на путу ослобађања Бугарске од османске владавине. Навршава се 147 година од незаборавног 20. априла (према Јулијанском календару), када је Тодор Каблешков превремено прогласио почетак устанка и заузео конак у граду Копривштици. Одмах после ове успешне акције, Каблешков је написао чувено „крваво писмо“ којим обавештава апостоле у граду Панађуришту о избијању устанка. Већ истог дана и житељи Панађуришта су се дигли на устанак. Међутим, моћ Отоманског царства је била много већа од снаге побуњеника.Само у месец дана устанак је угушен у крви. Погинуло је 30 хиљада људи, али њихова жртва није била узалудна – жестоки обрачун са устаницима наишао је на широк међународни одјек.
Међутим, историја није само оно што читамо у књигама и уџбеницима, она је жива у сећању нашег народа. Прича о судбини сребрног крста из села Поибрене звучи готово као легенда. Он је за револуционаре знак Небеске заштите – веровали су да штити коњички одред Бенковског који је у историји остао под именом "Летећа чета".
У ствари, сама израда тог крста везана је за необичну причу. У оно време (око 1850. године) у једној од махала села Поибрене живео је човек по имену Гено. Једног дана, док је копао виноград, пронашао је огромни глинени ћуп пун сребрњака. Купио је Гено имовину и постао богат, али уследио је и губитак деце у његовој породици. Тада су старији људи рекли његовом сину Ивану да учини нешто добро за цркву. Тако је највероватније 1865. године он дао сребрне новчиће за израду крста са инкрустацијама. Крст је поклоњен цркви Свете Тројице у Поибрену. Међу мештанима се одмах пронео глас да су после даривања крста недаће у породици престале. Људи из блиских и далеких крајева земље долазили су у цркву да виде чудотворну реликвију.
Поибренски крст је сведок свих догађаја у пролеће 1876. године. Он је заједно са четом Бенковског прошао кроз кратку, али величанствену историју Априлског устанка у Копривштици, Панађуришту, Клисури, Батаку, Поибрену...
Данас је овој светињи одређено централно место на изложби посвећеној Априлском устанку у Историјском музеју у Панађуришту. Како се овај крст из села Поибрене претворио у једну од највећих реликвија музеја сазнајемо од Ирине Ботеве, главног кустоса Музеја:
„Крст из Поибрена израдили су 1865. године златари из Панађуришта када им је житељ села дао сребро за израду крста. Не знамо да ли је легенда или истина, али су мештани снажно поверовали да је тај крст свет. Када су га износили из цркве за литије, људи су буквално падали на колена и клањали се сребрном крсту. Из тог разлога је отац Недељо Иванов, када је одлучио да се придружи „Летећој чети“ Бенковског, са собом понео и тај крст, да би им донео победу. Отац Недељо се разболео, а крст је преузео, носио и чувао отац Кирил Слепов из манастира у близини села Калугерово. Он је пратио Бенковског и после разбијања чете, све до његове смрти. После потписивања Санстефанског мировног уговора, Турска је вратила Бугарској Поибренски крст и он се поново нашао у цркви у селу Поибрене. Управа цркве је, међутим, одлучила да је његово место у музеју, јер представља реликвију из доба Априлског устанка и добро је да што више људи сазна о њему, да га види и да му се поклони. Тако је тај крст постао симбол Априлског устанка и херојства устаника”, рекла је Ирина Ботева у интервјуу Радио Бугарској.
Превела: Албена Џерманова
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..