Поново је 1. мај – пролећни дан који се претворио у симбол међународне радничке солидарности, дан када славимо Празник рада.

Први покушај обележавања 1. маја у нашој земљи је био 1890. године, на идеју штампарских радника. Од 1945. године, за време комунистичког режима у Бугарској, Празник рада се обележавао сваке године свечаним манифестацијама. После свргавања комунистичког режима 1989. године 1. мај је остао државни празник‚ али се државна власт више не ангажује организацијом масовних првомајских манифестација. Обележавају га пре свега социјалисти‚ комунисти и синдикати. Синдикалне организације скрећу пажњу на права радника и најхитније проблеме који погађају велики број радника у нашој земљи.

Данас се радницима у Бугарској ускраћују нека одавно извојевана права. Према подацима два највећа синдиката у земљи – Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ) и Конфедерације рада „Поткрепа“, кршење права радника на осмочасовно радно време и неплаћени прековремени рад су међу најчешћим и највећим проблемима са којима се суочавају запослени. 

Према подацима којима располаже Конфедерација независних синдиката Бугарске, сваки други радник у земљи ради или је радио прековремено без икакве накнаде, каже Тодор Капитанов, потпредседник Конфедерације независних синдиката Бугарске. Као стручњак за радно право он објашњава, да за прековремени рад радник има право на увећану зараду за 50% у радним данима, за 75% у нерадним данима, а на дан празника, какав је 1. мај, за 100%.

„Сигурно је да су данас многи људи на свом радном месту, раде а тај рад неће бити плаћен нити као рад на дан празника, нити као рад у нерадном дану. На данашњи празнични дан имамо мање повода за оптимизам и много више повода за забринутост, пре свегазбог растућих потрошачких цена и заостања зарада у односу на пораст цена. Највише забрињава то што последње године не говоримо о повећању зарада, него о надокнађивању инфлације. А познато је да је за нормалне тржишне односе потребно да зараде буду неколико пута веће. Према последњим подацима инфлација износи преко 16%. У многим предузећима зараде нису адекватно повећане, а то доводи до осиромашења. За раднике у Бугарској ова висока инфлација је већ неподношљива. Тако да синдикати, укључујући и Конфедерацију независних синдиката Бугарске, остају спремни за протест и штрајк“, рекао је Тодор  Капитанов

Свим нагомиланим проблемима услед инфлације додаје се још један проблем – политичка криза која већ дуго траје и због које још увек немамо државни буџет за 2023. годину. По речима Тодора Капитанова, оптимизам у празничном дану даје неколико међународних директива, једна од којих обавезује Бугарску да прихвати правило да минимална месечна зарада износи 50% просечне зараде у земљи. Према рачуници синдиката, то значи да од идуће године минимална зарада треба да износи око 1.000 лева.  

„Крајем 2022. године под притиском протеста синдиката широм земље, парламент је усвојио такав текст – да минимална месечна зарада износи 50% просечне зараде у земљи. Ми имамо неке примедбе, желимо да се прецизира да минимална зарада треба да износи најмање 50% просечне зараде тако да имамо још посла у том правцу“, рекао је  потпредседник Конфедерације независних синдиката Бугарске Тодор Капитанов.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Pixabay, БГНЕС