Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Преко половине Румуна не жели уједињење са Молдавијом


54% Румуна не подржава евентуално будуће уједињење Румуније и Молдавије, док 33% изјављује да га подржава. То показује истраживање јавног мњења социолошке агенције Avangard, које цитирају румунски медији. Према подацима истраживања, 31% Румуна сматра да Молдавија мора да брзо буде примљена у чланство НАТО-а, међутим, 40% испитаника наводи да је против приступања Молдавије НАТО-у. 29% анкетираних сматра да у случају војне агресије Русије на Молдавију Румунија мора да пружи помоћ молдавској држави тако што упути своју војску, док се 56% противи томе. Што се тиче пружања помоћи у виду војне технике, 48% испитаника наводи да би то подржало, али 35% било би против слања војне технике.

У марту 2023. године је парламент Молдавије је одобрио преименовање националног језика из молдавског у румунски. Питање уједињења две државе се последњих година у више наврата покреће.

Србија тугује


Србија одаје пошту убијенима у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду. Грађани широм земље пале свеће и полажу цвеће. Испред Завода за трансфузију чекају редови за добровољно давање крви за повређене у пуцњави. У земљи је проглашена тродневна жалост од 5. до 7. маја, јавља РТС.

Дечак који је 3. маја убио осморо ученика и школско обезбеђење и ранио шесторо својих другова и наставницу налази се на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину. Анализа је показала да је његов токсиколошки налаз негативан.

Ивана Радовановић из Криминалистичко-полицијске академије је за РТС изјавила: „Проблем у Србији је што се превенцијом бавимо ретко, спорадично и након оваквих трагедија“. По њеним речима, превенција је увек могућа и све може да се спречи, па је можда могла и трагедија у Основној школи „Владислав Рибникар“.

У међувремену се у Србији догодила нова трагедија – код Младеновца је убијено осам особа, а најмање 13 рањено. За пуцњаву је осумњичен 21-годишњи младић.

У Грчкој незапосленост висока, а послодавцима недостаје радна снага


У марту 2023. Грчка је међу земљама ЕУ била на другом месту по броју незапослених, при чему су најпогођеније младе особе и жене, јавља дописница БНР Катја Пеева. 508.000 Грка не може да нађе жељени посао у својој земљи и опредељује се рад у некој другој европској држави у нади да ће имати бољу плату и боље услове рада. У исто време због ниских зарада и непуног радног времена које нуде, 9 од 10 послодаваца пати од недостатка радне снаге. Фармери запошљавају раднике чак из Тајвана. Радна снага недостаје и у туристичком сектору. Ситуацију није променило ни повећање минималне зараде од априла на 780 евра.

Турска назадовала у медијским слободама


У извештају организације „Репортери без граница“ Турска је назадовала  за 16 места и нашла се на 165. месту међу 180 држава. Разлог за то је појачана репресија над новинарима 2022. године и пред изборе 14. маја 2023. године, пише турски новински сајт Bianet. Године 2002, када је на власт дошла Партија правде и развоја председника Реџепа Тајипа Ердогана, Турска је на дотичној ранг-листи била на 99. месту, подсећа БТА.

Саставила: Миглена Иванова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, REUTERS, romania-insider.com, turkey.postsen.com

Више из ове категориjе

„Демократска Бугарска“ позива на формирање владе

Партија „Демократска Бугарска“ саопштила је да је неопходно уложити напоре за формирање владе у оквиру садашњег сазива Парламента, како би се избегли још једни ванредни избори и даље продубљивање кризе парламентарне демократије. Према ставу ове..

објављено 9.12.24. 13.14
Дељан Пеевски

Дељан Пеевски поставио два циља – усвајање државног буџета и нове изборе

Лидер странке „ДПС – Нови почетак“, Дељан Пеевски, позвао је посланичке групе у Парламенту да испуне једну од својих кључних обавеза – усвајање Закона о државном буџету, како би се обезбедила сигурност државе и стабилност њеног финансијског система...

објављено 9.12.24. 10.24

Посланици изабрали 7 потпредседника 51. сазива Парламента

Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..

објављено 6.12.24. 14.06