Идеја о стварању музеја који би очувао историју Бугарске заокупљала је умове наших истакнутих препородитеља још пре ослобођења Бугарске од османске владавине (1878. године). Она је остварена 1892, када је у Софији основан Народни музеј. Године 1906. он је подељен на две самосталне установе – Археолошки музеј и Народни етнографски музеј, који је касније преименован у Национални етнографски музеј. Први његов директор био је отац бугарске етнографије – Димитар Маринов.
Дуги низ година високо образовани стручњаци су градили Музеј по узору на западноевропске музеје и успели да прикупе огромну колекцију, која се сматра једном од најбогатијих и најразноврснијих на Балкану. О предметима из музејских збирки и животу људи који су их истраживали, сакупљали и представљали прича изложба „130 година Народног музеја”.
„Изложба је посвећена оснивачима Музеја – каже главни асистент др Иглика Мишкова, на чију је иницијативу приређена изложба. – Посетиоци ће сазнати више о људима који су свој животни и професионални пут повезали са музејским радом. Наши претходници – оснивачи Музеја су прикупљали пре свега предмете везане за живот и културу православног бугарског становништва, али ми смо одлучили да у изложбу укључимо и остале заједнице које живе на територији наше земље, као и скромну колекцију страних артефаката“.
Изложба представља нов поглед „иза кулиса“ на музејски рад, јер су током година у Музеју радили истакнути истраживачи и јавни радници, представници бугарске интелигенције, писци, песници, композитори, сликари. Импресионирају њихови напори на истраживању и прикупљању експоната за музејске збирке после Другог светског рата. Дана 30. марта 1944. године Софија је доживела најтеже бомбардовање у својој историји. Пале гранате су уништиле и зграду Народног етнографског музеја. Музејски експонати, архив и библиотека су неповратно изгубљени. Срећом, известан део збирки је евакуисан и спасен.
Одговорност за обнову уништене културне баштине преузео је тадашњи директор Музеја – етнограф Христо Вакарелски. Набавили су жито и другу робу, а етнографи су их утоварили у камионе и кренули на пут по селима, да би прикупили нове предмете за будуће музејске збирке. Жито, тканине, чарапе и другу робу размењивали су за народне ношње, столњаке, простирке и ћилиме.
Велику улогу одиграли су просветни радници и сликари који су били упућени на рад у Националном етнографском музеју:
„После рата многи сликари су почели рад у Музеју. Након што су прошли специјалну обуку код Христа Вакарелског отишли су на терен да би документовали појаве у култури народа у различитим крајевима наше земље. Они су сваки музејски експонат насликали акварелом и тако је сваки артефакт добио свој „пасош“ у који су етнографи унели важне податке, а на крају је на „пасош“ стављен лични печат директора. Посетиоци изложбе имају прилику да се упознају са 130 личних прича, да прочитају занимљиве приче о свим тим људима које су написали њихови савременици, као и њихове сопствене приче“, наводи др Мишкова у интервјуу Радио Бугарској.
Године 1954. Национални етнографски музеј је смештен у бившем Кнежевском дворцу – једној од најстаријих зграда у Софији, која има веома занимљиву историју. Музеј се данас налази у источном крилу те зграде, где су биле спаваће собе, пријемне собе и приватне канцеларије царске породице. А музејско особље наставља да чува експонате и тражи најатрактивнији начин да их представи јавности.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Десислава Семковска
Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...
Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..
„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..
Простор за уметност, културу и дијалог „Топлоцентрала“ у Софији затвара сезону (јануар – јул 2024) фестивалом „Топло фест.“ На десетине шарених..
„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир..