Свети Константин био је цар Византије у IV веку који је хришћанство успоставио као званичну религију. Његова мајка Јелена открила је крст на коме је Спаситељ разапет и дала је подићи неколико манастира у Светој земљи. Откривање Крста Господњег сматра се најважнијим догађајем у историји хришћанске Цркве, а цар Константин и његова мајка Јелена проглашени су за свеце. На празник посвећен Светим Константину и Јелени, преплићу се хришћанска традиција и пагански елементи попут ходања по жеравици – нестинарства. Док је у неким крајевима овај обичај и до данас сачуван у изворном облику, на многим местима се изводи као атракција за туристе.
Припреме почињу неколико дана уочи празника. Прикупљају се прилози за заједничку курбан-чорбу, као и за чишћење и поправку извора и бунара у селу у којем се организује ходање по жеравици. На сеоском тргу унапред се поставља гомила дрва. Увече се пали велика ватра, око које се сви окупљају и слушају ритуалне мелодије. Када се запаљена ватра стиша, преостали жар се распирује и обликује се велики круг. Око њега се извија коло на чијем челу сe носе иконе Светих Константина и Јелене. У круг са жеравицом улазе босоноги нестинари, најчешће жене. Верује се да падају у стање транса у коме могу да изговарају пророчанске речи. Њихов ритуални плес траје неколико минута. После нестинарског плеса, сви се окупљају за заједничком трпезом где се сервира припремљена курбан-чорба.
На војном гробљу код Тутракана отворио је врата иновативни музејски објекат – меморијал "Тутраканска епопеја – 1916". Он се налази у музејско-изложбеној згради која је подигнута специјално у ту сврху, а укључује низ нових технологија које..
Традиционална Васкршња радионица шарања јаја одржаће се између 23. и 26. априла у Регионалном историјском музеју – Пазарџик. Стручњаци из Етнографског одељења музеја показаће традиционалне технике и начине шарања васкршњих јаја, који су типични за овај..
Васил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу укључио у њих странце, који раде у "Источној железници" барона Морица Хирша. На темељу његове..