У стенама, високо изнад цесте која пролази покрај села Крепча, стоји уклесан манастир. Основан је још у IX-X веку и једна је од најранијих пећинских богомоља на територији Бугарске. Почетком XX века открио га је утемељивач бугарске археологије Карел Шкорпил, међутим, све његове тајне нису разоткривене ни до дана данашњег. Манастир је делимично обновљен и отворен је за посете. Скит се простире на чак три спрата и некада се састојао од цркве, монашких келија и цркве-гробнице. Постојало је и нешто налик на веранду која је највероватније била наткривена дрвеном или каменом конструкцијом. Тренутно је за посете отворена средња тераса, на којој се некада налазила манастирска црква.
Али највеће богатство крепчанског манастира уклесаног у стени представљају натписи.
Натписи су ћирилични, а има их двадесетак. Међу њима, међутим, постоји и један на старохебрејском језику – загонетка која још увек изазива расправе у научним круговима. А најупечатљивије откриће је стари натпис на улазу у пећинску цркву. Откривен је почетком 70-их година ХХ века и гласи: „Године 921. упокоји се слуга Божји Антон месеца октобра.“
„Натпис се састоји од 9 редова, од којих су прва три релативно добро читљива, док идући редови садрже појединачна слова и речи, за које се претпоставља да представљају податке о самом датуму упокојења овог монаха, а можда и о времену када је смрт наступила“, сазнајемо од Мирослава Георгијева, кустоса Регионалног историјског музеја у Трговишту:
„Овај манастир основао је монах по имену Антоније или Антон. То сазнајемо из два натписа у манастиру. Утемељује га крајем IX и почетком X века, па се ту се формира братство које је бројало између 5 и 10 монаха. Антоније умире 921. године. Информација о томе постоји у једном од натписа, који је најстарији данас познати ћирилични натпис. Знате да око 250 милиона људи широм света користи ћирилично писмо. И нема ниједног другог натписа који датира од пре 921. године!“ каже Мирослав Георгијев.
Испред улаза у цркву-гробницу, на висини од 8 метара, истраживачи су наишли на још једно невероватно откриће – релативно добро очуван натпис од 5 редова. У камену је, веома добро уклесаним словима величине између 2 и 3 цм, исписано следеће: „У име Оца и Сина и Св. Духа. Овде почива свети отац Антоније †. А онај који начини амбар у цркви, нека пред Богом одговара. Написа недостојни Михаило. Амин.“ „Занимљиво је да се Антоније у натпису назива „светим“. Могуће је да је, након смрти, проглашен за свеца“, тврди Мирослав Георгијев.
Натпис у цркви-гробници открива и један занимљив историјски детаљ. Реч је о клетви која је у њему садржана: А онај који начини амбар у цркви, нека пред Богом одговара. „У бугарској епиграфији не постоји други такав документ“, каже Мирослав Георгијев и додаје:
„Могуће је да је ова клетва упозорења била усмерена против монаха који су себи узели за право да просторије манастира или конкретно овог манастира користе за друге намене, а не за богослужење или црквене активности. Постоји још једна теорија. Наиме, има сведочанстава у којима се наводи да је цар Симеон, у периоду када је водио ратове у Тракији, наредио да се жито којим је прехрањивао своје војнике складишти у црквама или сличним богомољама уклесаним у стенама“, објашњава Мирослав Георгијев.
Погледајте још манастира уклесаних у стене у овом делу Бугарске:
Бугарска, смештена у срцу древних цивилизација, нуди импресивне историјске знаменитости, окружене најлепшим црноморским обалама и снегом прекривеним ски-центрима светске класе. На својих компактних 111.000 квадратних километара, ова земља спаја..
Река Јантра извире у Старој планини, на 1.220 метара надморске висине, и силази према северу вијугајући кроз сликовите пејзаже и речне долине, просецајући градове Габрово и Велико Трново. Пре него што се улије у Дунав, у близини села Бељаново и Новград,..
Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена у седежницу типа четворосед капацитета 1.500 људи по сату. Такав предлог поднела је Регионалној..