Турска бира председника између Реџепа Ердогана и Кемала Киличдароглуа
У недељу, 28. маја, у Турској ће се одржати други круг председничких избора. То је први такав случај у историји ове земље јер је до 2007. године председника бирао парламент. После првог круга који је одржан 14. маја, у трци за председника остали су актуелни шеф државе Реџеп Ердоган и опозициони кандидат Кемал Киличдароглу. Ердогану је недостајало мање од пола процента за победу у првом кругу. Према мишљењу аналитичара, исход другог круга зависиће од излазност бирача. Ердоган је упозорио своје присталице да се не опуштају. Синан Оган, трећи кандидат, који је из трке за место прдседника испао након што је освојио 5,27% гласова, позвао је бираче да свој глас дају Ердогану. Киличдароглу покушава да привуче гласове националиста који су незадовољни приливом миграната у земљу. Упркос израженој подршци опозицији, још увек није јасно како ће гласати Курди.
Грци у јуну поново излазе на биралишта
Десно оријентисана „Нова демократија“ несумњиво је победила на парламентарним изборима у Грчкој са освојених 40,79% гласова. Друга сила, левичарска СИРИЗА, добила је поверење 20% бирача. Очекивања да ће 440.000 младих који су први пут гласали, од којих неки имају 16 година, дати подршку левици нису се остварила. Више од трећине младих предност је дало „Новој демократији“. Актуелни премијер Киријакос Мицотакис има 146 места у 300-чланом парламенту и не може да формира владу. Лидер опозиције Алексис Ципрас, са 71 послаником, такође је одбио мандат за формирање коалиционе владе. Председница Катерина Сакеларопулу именовала је високог правосудног званичника Јоаниса Сармаса за привременог премијера. Нови избори биће одржани у јуну по новим правилима која ће будућем победнику омогућити парламентарну већину, преноси Euronews.
У Румунији се очекује ротација премијера
Румунски премијер Николае Чука потврдио је да ће поднети оставку 26. маја, када би требало да се изврши ротација између две водеће странке у владајућој коалицији. Националлиберали предаће премијерску функцију социјалдемократама. Чука ће до 29. маја одлучити да ли ће остати у влади, чији ће састав бити обновљен, пренео је лист Digi24. Чука одлази у тренутку у којем се земља налази у веома тешкој ситуацији. Наиме,
Румунију потреса општи штрајк просветних радника, а Европска комисија врши притисак на земљу да смањи буџетски дефицит. Председник Клаус Јоханис рекао да би поступак ротације владе требало да почне само ако се штрајк просеватара оконча. Он је прокоментарисао да се смена власти не може вршити док трају преговори са синдикатима.
На Западном Балкану демократија у успону само у Словенији
У годишњем извештају америчке невладине организације „Фридом хаус” Хрватска је дефинисана као „54% демократска земља”, што је чини полуконсолидованом демократијом. Организација шесту годину заредом Хрватској даје оцену 4,25 од максималних 7, сврставајући је тако испод земаља попут Бугарске (4,5) и Румуније (4,36). Хрватска је добила најбољу оцену у области Цивилно друштво (5,25), а најнижу у областима Корупција и Правосудни оквир и независност (3,5). Најгоре резултате у региону има Босна и Херцеговина са укупном оценом од 3,21 и 37% демократичности. Рејтинг БиХ је сваке године све нижи, напомиње хрватска телевизија N1. Србија и Црна Гора су оцењене са 3,79 и 46%. Србија такође показује тренд пада рејтинга у годишњим извештајима. Словенија је побољшала своје резултате на 5,75 и 79%.
56% Македонаца не жели уставне промене
Више од ¾ Македонаца изјавило је да је добро информисано о уставним променама које Скопље треба да изврши да би започело преговоре са ЕУ. 60,8% сматра да ће промене имати негативне последице по земљу. Истраживање Института за политичке студије у Скопљу спроведено је у периоду од 2. до 6. маја. Према речима потпредседника Владе за европске послове Бојана Маричића, разлог за ове резултате је дугогодишња политика ширења страха коју спроводи опозиција. Он је као пример навео начин на који је прихваћен споразум из Преспе са Грчком. Промене устава не жели 56,1% Македонаца. Највише присталица промена устава има међу Албанцима – 79,3%. Против је 72,4% оних који се изјашњавају као Македонци, показало је истраживање.
Саставио: Иво Иванов
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: apnews.com, БГНЕС, Facebook /Nicolae Ionel Ciucă, reuters.com, balkaninsight.comДеница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..