Од малих ногу Елена Колева је жудела за сусретима са егзотичним земљама и мало познатим лепотама Бугарске. Када је научила да чита, имала је само 4 године. Онда је случајно у дединој библиотеци пронашла књигу под називом "Атлас света". „Сатима сам је прелиставала и упијала садржај. У мислима сам понављала обрисе континената и држава, читала непозната имена и замишљала да сам тамо“, каже Елена Колева у разговору са Мигленом Ивановом из Радио Бугарске. И тако, када је поодрасла, Елена је решила да је време за остварење снова и кренула у свет. Међутим, често када се оствари један сан, рађа се нови. Родио се и њен блог у којем на веома занимљив начин прича о својим доживљајима, даје веома корисне информације за туристе о местима која посећује, на бугарском, енглеском и шпанском језику. Све њене приче пропраћене су прекрасним фотографијама.

„Битно је објективом ухватити тренутак и емоцију“, открива нам Елена једну од тајни фотографске вештине. Само последње године она је посетила различите земље у Европи, Јужној Америци, Азији и Африци, Прелетела је авионом изнад Велике плаве рупе на обали Белизеа и изнад Наске у Перуу, о чему сањају многи љубитељи древних мистерија, боравила је у две пустиње и две џунгле. Сада сања да са ранцем на леђима и фотоапаратом у руци обиђе целу Јужну Америку, посети Нови Зеланд и Фарска острва.

Упркос свим чудима која је видела у свету, верује да најузбудљивије путовање тек предстоји! Али свет је шарен и понекад, признаје Елена, на свом путу наиђе на приче и слике које је јако растуже, па чак и наљуте:

„Као пример испричаћу шта ми се недавно десило у Гватемали. Посетили смо велики водопад у џунгли чија је вода била врућа, а вода реке – хладна. Налазио се у шуми. На путу према водопаду срела сам неколико деце која су била гола, прљава, али насмејана. Мало сам са њима попричала. Питала сам их како се зову, колико имају година, те смо наставили свој пут. Међутим, на повратку са водопада, видела сам исту децу како на главама носе џакове са дрвима… И сада се најежим када се сетим тога. Ту слику никада нећу заборавити.”

Путовања по различитим континентима, сусрети са познатим и непознатим лепотама натерали су Елену Колеву да још више заволи и цени богатство Бугарске. Викендом, када је слободна, највише воли да побегне из Софије и путује по нашој земљи. „Сваки кутак је леп на свој начин“, сматра она. На питање која би места препоручила странцима који долазе у нашу земљу, одговара:

„Имамо дивну природу и много лепих места на која се можемо поносити. Можда бих их одвела у мање позната села у Родопима, каква су рецимо Мугла, Манастир, Косово. Много ми се допадају погледи на Искарску клисуру. То је такође диван регион. Дивних места има и на нашем Црноморју, има и осамљених плажа, али искрено речено, ја и не волим да причам о тим местима.“

Превела: Албена Џерманова