Постоји континуитет између старе и нове бугарске емиграције широм света и без обзира на то да ли су у Африци, Јужној Америци, Азији или, пак, Северној Америци, наши сународници су консолидовани око својих школа и удружења које сами оснују. Ово је само један од закључака научника са Института за етнографију и фолклористику Бугарске академије наука након четворогодишњег свеобухватног истраживања бугарске дијаспоре у земљама на пет континената – Аустралији, Африци, Јужној и Северној Америци и Азији. 

Ово је прва детаљна студија о институцијама, односима, духовном животу и контакту Бугара или њихових потомака – треће или четврте генерације бугарских радних миграната са домовином. Такође, научни пројекат „Културно наслеђе и институционализација бугарских историјских и савремених мигрантских заједница ван Европе“ упоређује природу миграције данас са оном од пре 100 година. Истраживање је спроведено уз финансијску подршку Фонда за научна истраживања Министарства образовања у науке. Збирка од 17 научних студија и чланака учесника у истраживању већ је доступна у електронском облику под насловом „Бугари ван Европе – институције и културно наслеђе.“

На Институту за етнографију је 13. јуна, поред зборника, представљен и кратак филм који су истраживачи снимили током теренских радова ван предела Европе.

Обрада више десетина сати видео-материјала је дело главног асистента Лине Гергове и главног асистента Јане Гергове. Циљ им је био да у оквиру 30 минута представе ставове миграната новије и старије генерације, исељеника који се и даље изјашњавају као Бугари, иако се већином ради о потомцима из мешовитих бракова, који су већ трећа или четврта генерација бугарских миграната.

„Наше главне тезе су да бугарска заједница и културна баштина у тим крајевима опстају захваљујући раду институција које су Бугари сами основали. Реч је о удружењима, допунским школама, ансамблима народних песама и игара. На овај начин они негују осећај припадности бугарском народу и чувају интересовање за Бугарску,“ каже гл. ас. Лина Гергова за Радио Бугарску:

„Историјски гледано, многа места дуго нису имала бугарске школе. На пример, у Аргентини, Канади и Аустралији за које постоји трајно интересовање бугарских миграната и где припадници бугарске заједнице већ генерацијама уназад не говоре бугарски –  бити Бугарин тамо је ствар избора. То су махом деца из мешовитих бракова, која, упркос томе, учествују у животу бугарске заједнице. Ми, као истраживачи, не мислимо да иза њихове привржености свему што има везе с Бугарском лежи генетичка припадност. Ту постоји још нешто, што морамо признати, а то су огромни напори и труд које улажу активисти заједнице, људи који жртвују своје време да би отишли на пробу фолклорног ансамбла или организовали празник школе, они понекад прелазе више десетина или стотина километара како би провели време са припадницима бугарске заједнице. Бити Бугарин у неким деловима света је велика част, тако је, рецимо, у Аргентини и Бразилу. У другим земљама, пак, учење бугарског језика носи додатне бодове за упис на факултет. А за неке је бугарски језик једини начин за комуникацију са баком и дедом који су у домовини.“

Овај видео-материјал је заправо наставак другог пројекта етнолога БАН који су, пре него што су кренули да истражују далеке дестинације, спровели слично истраживање бугарске заједнице на Старом континенту. У оба случаја су извукли закључак да се миграција током година умногоме променила, а данас се све чешће говори о мобилности као савременој алтернативи миграцији, каже гл. ас. Лина Гергова. Према њеним речима, разлика између нове и старе миграције – наследника миграната који су Бугарску напустили 20-их и 30-их година 20. века, јасно се види у земљама попут Канаде и Аустралије.

„Неке од земаља више нису толико привлачне као што су некад биле, мислим на земље у Јужној Америци, Северној Африци, Аустралији, и то је повезано са глобалним економским процесима. У УАЕ, на пример, не ради се о миграцији у најпопуларнијем смислу, наиме - да се трајно преселиш у неку државу. Тамо постоји велика мобилност. Иначе, постоји континуитет – новопридошли мигранти проналазе начин да се повежу са Бугарима тамо, углавном преко институција које су сами у тој земљи основали. Али немојмо заборавити и допринос бугарских дипломатских представништава која све више схватају своју улогу у одржавању и функционисању бугарске заједнице у иностранству, као и то да су њихова веза са домовином,“ рекла је Лина Гергова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БТА