Вања Јорданова је млада и талентована жена која воли да „слика“ светове. Само мали део њих укључен је у њену прву збирку песама насловљену „Сликам снове“ која је светлост дана угледала 2021. године. Недавно се на књижевном тржишту у Бугарској појавио и њен први зборник прича „Вез у срцу.“ У њему нас млада ауторка, као времепловом, враћа у прошлост, у доба Националног препорода, како би нам представила магију старих бугарских заната, љубавне и општељудске приче наших предака. Вања Јорданова предаје шпански језик у Софијској 157. филолошкој гимназији „Сесар Ваљехо“, завршила је мастер студије из области културног туризма и воли своју Отаџбину.

Њено интересовање за писану реч датира још из детињства, али као што и сама каже – „никад нисам ни замишљала да ћу једног дана својим речима додирнути срца толико људи.“ Прве реакције на њену нову књигу „Вез у срцу“ су више него охрабрујуће. Инспирација за њу родила се пре десетак година, за време студија културног туризма на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски.“ Њена жеља се појачала када је неко време провела у старој породичној кући свог супруга у околини града Елене, централна Бугарска. Управо тамо је написала већину прича – седећи на трему куће, у тишини и хладовини Старе планине.

„Начин живота савременог човека је другачији и све удаљенији од времена када су занати били у процвату, али су зато осећања, емоције нешто што доживљавају и модерни млади људи. Није случајно што је назив зборника „Вез у срцу“, јер на тај начин покушавам да упутим читаоца на љубавне трзаје ликова прича. Љубав је увек око нас, она је ту без обзира на векове, али у времену које описујем она је била немогућа и забрањена за представнике одређених слојева друштва. Тако, рецимо, имам причу о сиромашној девојци која се заљубила у чорбаџијског сина, али његов отац не дозвољава да се „узму.“ Њих двоје су прошли кроз много тога како би били заједно, али је у већини случајева то било немогуће.“

Данас млади људи журе, нестрпљиви су и желе да се све деси одмах, што пре и онако како они желе, а тако се губи и осећај задовољства оним што су постигли, оствареним циљевима. То је и разлог зашто Вања Јорданова упућује апел савременом свету да успори мало...

„Хајде да застанемо на тренутак и да потражимо своје корене. То је оно што сам покушала да урадим у својој књизи. Има и разлога да се поносимо тиме што смо Бугари, што смо снажан и богат народ – да се поносимо својом историјом, природом и традицијама, несломљивим духом. Верујем да враћајући се у прошлост ми боље разумемо шта смо имали и шта можемо имати.“

Пратећи своје корене, једног дана ће се велик део Бугара, који су се раштркали по свету, вратити у домовину – физички и духовно, каже Вања Јорданова. Као професор шпанског језика, Вања се труди да своју филозофију живота пренесе и својим ученицима, који често по завршетку гимназије своје школовање настављају у иностранству, уз обећање да ће се вратити.

„Већ у трећем разреду гимназије почињу да проучавају могућности студирања у иностранству, али није мали број оних који остају у земљи, бирају занимања која могу да упражњавају овде. Дакле, ту ствари стоје пола-пола.“

Вања Јорданова такође не намерава да стане ту и идуће године планира да објави и роман заснован на зборнику прича „Вез у срцу“, у којем ће у позадини бугарског историјског контекста из 18-19. века открити приче малих људи и топлину обичне бугарске породице.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Лична архива Вање Јорданове и Красимир Мартинов