Крајем јуна у нашој земљи дозревају најбоље трешње, а сви знају да су најслађе оне из региона Ћустендила, који је познат и као воћњак Бугарске. Тамо се сваке године одржава и Празник трешње. У ствари, овај празник је наставак Првог националног сајма воћарства који је у Ћустендилу одржан далеке 1896. године. И ове године, 23, 24, 25. јуна, у Ћустендилу ће се окупити произвођачи трешања из целе земље, а празник ће бити пропраћен и богатим културним програмом на централном градском тргу.

Традиција

Највише туриста привлачи базар ћустендилских трешања на којем учествују домаћи пољопривредни произвођачи. Трговци и занатлије из целе земље представљају своје производе, а посетиоци учествују у такмичарским играма које су посвећене трешњама.

Трешње, принос и бриге произвођача

У рејону Ћустендила има око 20 хиљада дулума засада трешње. Од њих се добије око 5.000 тона воћа, али је ове године, због обилних пролећних падавина, принос од засада трешања мањи. То је и разлог високе малопродајне цене трешања – између 5 и 7 лева, у зависности од квалитета /прошле године трешње су се продавале за 3 лева/.

Воћари из овог, као и из осталих региона широм земље, жале се да су трошкови узгоја култивисаних стабала енормно порасли. „Врећа амонијум нитрата прошле године је коштала 30, а сада је 130 лева. Хербициди и други препарати су поскупели за 50%, инфлација се одражава и на бербу, а истовремено је све теже пронаћи сезонске раднике“, објашњавају пољопривредници. Због проблема са откупом рода трешње последњих година, многи пољопривредни произвођачи су изгубили интересовање за трешњу и почели да масовно продају засаде. Други се опет оријентишу на различите усеве, на пример шљиву, која такође успева у ћустендилским воћњацима. Због тога агрономи са Института за пољопривреду у овом граду очекују да ће површина под стаблима трешње бити све мање, што ће довести и до смањења приноса.

„Берба трешања ове године је прошла одлично, стабла трешања била су пуна плодова, али су обилне падавне проузроковале проблеме“, објашњава доц. Илијана Кришкова, директорка Института за пољопривреду у Ћустендилу:

„Не памтим када смо имали овакву годину – 3 месеца киша је падала свакодневно, што је довело до масовног пуцања трешања, тако да нису могле да сазреју, већ су иструле на самом дрвету. Ово је веома озбиљан проблем за пољопривреднике, јер фабрике које откуљују трешњу не желе напукле и оштећене плодове. Цена трешања ће такође пасти. Не могу се користити за потрошњу у свежем стању, погодне су само за прераду у фабрикама које производе конзервиране прерађевине. У региону има фабрика сокова које ће откупити један део рода. Обично се у једном воћњаку који се добро одржава добије око 2 тоне трешања по дулуму, али тренутно се може убрати око 500 кг квалитетног производа, што је врло мало. Од 1. априла до сада пало је 312 литара кише по метру квадратном, што је изузетно много. За последњих 10 година ово је 170 литара више, не памтимо да је таква количина кише пала у последње време. То су климатске аномалије са којима пољопривредници тешко могу да се изборе. Мада, већ постоје препарати који садрже калцијум и безопасни су, па ако су трешње прскане њима, отпорније су на влагу. Осим тога, постоје и нове сорте. Нова селекција има за циљ да буду откривене сорте које не пуцају толико, међутим, овакву кишу не може издржати ни најбоља сорта, каже доц. Кришкова и не пропушта прилику да укаже на још један проблем, а то је недовољан капацитет погона за прераду.

За стварање нове сорте потребно је најмање 15 година. Али ово је и основна делатност Института за пољопривреду. Овај регион је изузетно погодан за узгој трешања, јер овде постоје специфични климатски услови у којима плод акумулира максималну количину шећера и добија веома леп укус какав не постоји нигде у свету, каже доц. Илијана Кришкова:

„Ја лично сам много путовала по свету, али трешње као што је ћустендилска нема нигде, зато смо и познати по добрим трешњама. Овдашња трешња потиче од дивљих врста који су постојале на том подручју. Мештани су од њих почели да праве култивисане сорте и тако се постепено стигло до данашње трешње. Сваке године током Празника трешње презентујемо велику разноликост сорти – најмање 100 – 120 различитих сорти трешања. Посетиоци имају прилику да пробају, као и да се упознају са карактеристикама појединих сорти, јер су им наши стручњаци доступни на штанду Института. Учествујемо у жирију који оцењује производњу сваког произвођача, меримо трешње и бирамо највећу, а такође дајемо оцену и за најбоље аранжиран штанд. Генерално, празник је веома леп, колоритан, са богатим фолклорним програмом. Очекујемо да ће ове године доћи још више туриста, јер празник стиче све већу популарност и ко год је једном био жели поново да дође и проба трешње у Ћустендилу.“

А ако се питате како да препознате ћустендилску трешњу, доц. Кришкова ју описује овако: „Тврда је, хрскава, коштица се лако одваја и има сок карактеристичне рубин црвене боје када се плод трешње преполови.“

Превод: Свјетлана Шатрић