Бугарска остаје земља са најнижим дохоцима у ЕУ, при чему се проблем продубљује услед нагомиланих криза. Прво је била пандемија коронавируса, затим је избио рат у Украјини, дошла је и енергетска криза, а резултат свега тога је „криза трошкова живота” односно „криза прихода”. „То је веома битна криза, о којој се расправља у Европи, али се у Бугарској коментари на ту тему избегавају“ – изјавио је председник Конфедерације рада независних синдиката Бугарске (КНСБ) Пламен Димитров на отварању дискусионог форума уз учешће синдикалних федерација и савеза из буџетског и реалног сектора, као и синдикалних чланова.
Главна тема јавне дискусије били су дохоци запослених у нашој земљи, с обзиром да наредних недеља предстоји расправа о закаснелом државном буџету за ову годину. Парадоксално је што се то дешава средином године и практично ће сви буџетски параметри важити само пола године. Упркос томе синдикати на дневни ред стављају осећај осиромашења Бугара последње две године и подсећају да је пре тог периода, који је обележила висока инфлација, постојао тренд повећања доходака. „Сада ће мере у буџету бити минималистичке и упркос стотинама милиона предвиђених за усклађивање зарада са висином раста инфлације у разним секторима, ове мере ће само сачувати куповну моћ људи, али их неће учинити богатијим“ – изјавио је у интервјуу Радио Бугарској председник КНСБ Пламен Димитров и додао да постоје начини да се обезбеди више новца за буџетску сферу кроз наплату прихода буџета и смањење непотребних расхода:
„Могу да избалансирају буџет са 3% дефицита до краја ове године и обезбеде потребна додатна средства, која по нама износе око додатних 465 милиона лева само за полугође, како бисмо постигли минимално померање, али оно не би било једнако за све, јер ранија повећања зарада, последње 2 године, нису иста за све секторе и гране. Из тог разлога наш циљ ће бити додатно усклађивање висина плата запослених са растућом инфлацијом у секторима и гранама у којима оне нису усклађиване и да у буџет за 2023. буде предвиђено ново повећање за 10%, како би се постигло усклађивање зарада са растом инфлације у 2023. години, која ће бити око 10%”.
Сваки послодавац је дужан да усклади зараде запослених са висином просечног раста инфлације у земљи, кажу из КНСБ и подсећају да је лична инфлација сваког Бугарина много већа од статистичких вредности 8-10 одсто или другим речима, када оде у продавницу, он плаћа много већи рачун.
„Лична инфлација последње две године је око 30%“, каже Пламен Димитров и наводи још један парадокс у нашој држави – ниво зарада у буџетском сектору је далеко од нормалних нивоа, који би могли да мотивишу људе да наставе да раде и не траже други посао:
„Оно што је најбитније људима, којима од новца од наших пореза плаћа влада а који практично раде за све нас, јесте куповна моћ, достојанствена зарада, како би имали мотивацију и свима нама пружали квалитетнију услугу, коју очекујемо. А то су запослени у државној управи, којих је противно свим гласинама, мање од 100.000 људи, запослени у сектору образовања, у систему здравства, у сектору културе итд. То је негде око 420-430 хиљада људи. Многи од њих раде као лекари, просветни радници, репортери, новинари… Немојмо заборавити да се на тржишту рада продубљује негативна тенденција – нема кандидата за око 250 хиљада непопуњених радних места. Проблем се још више продубљује услед емиграције која се наставља. То не може а да нас не брине“, нагласио је у закључку председник КНСБ – једног од два највећа синдиката у нашој земљи.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: Facebook/ КНСБ
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..