У 20. веку италијански истраживач др Винченцо д’Амико пише, да су више од 700 насеља у Италији основали Прабугари. Његови радови на ту тему чувају се и данас у Националној библиотеци „Св. Ћирило и Методије“.
Разлог за насељавање Прабугара у ове крајеве почетком 7. века је то што после династичког спора они беже из Аварског каганата. Њих око 9.000 креће према Баварској, али по налогу франачког краља Дагоберта, многи су убијени. Претпоставља се да се њихови посмртни остаци чувају у манастиру Светог Флоријана, који се налази 10 километара од Линца. Већи део Бугара који су се спасили, на челу са каном Алцеком, успео је да прође кроз земље алпских Словена, предака данашњих Словенаца, и нашао уточиште у Северној Италији. Касније су их Лангобарди населили у Беневенту.
Међутим, две групе Бугара остају у Баварској. Део њих настањује се у Салцбургу, а остали – недалеко од данашњег града Линца. Њихову мање познату причу сазнајемо од Димитра Дункова, једног од првих наставника бугарске допунске школе „Орфеј“ у Линцу. Од старијег Аустријанца који похађа курс бугарског језика за странце, који води Дунков, Бугарин је сазнао да се 6 километара од Линца налази насеље Пулгарн, за које се сматра, да су га основали Бугари.
Након истраживања у обласном музеју и библиотеци града Линца, Димитар Дунков доноси причу у неколико публикација, које је пре више од 10 година објавио часопис „Бугари у Аустрији“.
„Средином 7. века у околини Линца је живело мешовито становништво – са немачког говорног подручја и Словени. Управо мештани су насеље назвали по досељеницима – Булгарн – објашњава Димитар Дунков – Назив је изведен из баварског назива за Бугаре – булгара. Алцекови Бугари, који су се настанили у Салцбургу, су се христијанизовали. Неки од њих су се замонашили у оближњим манастирима. Монаси из манастира Светог Петра у Салцбургу су упућени у Булгарн, да би тамо, у области која се граничила са Аварским каганатом, основали свету обитељ. Логично је претпоставити да су ти монаси били потомци Алцекових Бугара. Основана обитељ је добила име Булгарн – бугарски манастир.“
Истраживања која је спровео наш сународник су га одвела до човека, који је први пут поменуо име насеља и манастира у његовој околини:
„Село и манастир најраније помиње епископ Пасауа, у Баварској, 1111. године. За скоро четири века која су до тада прошла, његови житељи су већ германизовани и христијанизовани. У 13-14. веку почиње успон насеља и манастира. Године 1303, заједно са изграђеним лазаретом, прелазе под патронат бечког реда Светог духа. 1328. године је основан и женски манастир, и тако је настао манастирски комплекс. Године 1342. двоструки манастир – мушки и женски, је постао самосталан, али је његова судбина наредних векова била веома тешка. 1609. године мађарски краљ је манастир предао реду Језуита у Линцу.“
Каква је судбина тог насеља данас?
У нашим данима Пулгарн се налази у подножју Боемске шуме и на око километар од Дунава, у правцу Чешке. Он је пријатно и тихо насеље, једно од најпожељнијих места за живот у предграђима Линца.
У манастиру су се донедавно одржавали богослужења и концерти црквене музике, али је пре пет година цео комплекс преуређен и претворен у хотелски комплекс са конференцијским центром. Међутим, олтар и црквени предмети су очувани и налазе се у Обласном музеју у граду Линцу, каже наш сународник Димитар Дунков.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива, Димитар Дунков
У Бугарској се данас не говори о политици, субота је Дан предизборне тишине пред седме узастопне превремене парламентарне изборе у последње три и по године. На Дан предизборног ћутања бирач има прилику, без утицаја споља, да одлучи за кога ће гласати на..
Абдулах Оџалан из затвора предложио мировне преговоре с ПКК Лидера забрањене Курдистанске радничке странке (ПКК) Абдулаха Оџалана, који издржава доживотну робију на једном острву код Истанбула, први пут после 4,5 година посетио је рођак, који..
Према подацима Националне организације малих људи у Бугарској, у овој земљи живи око 450 особа ниског раста, укључујући и децу и одрасле. Председник организације Светослав Чернев истиче да су приступачност у јавном простору и доступност јавног превоза..