Карен Алексањан – Јермен који нас подсећа да је ћирилица света, а Плиска – град који сви ми треба да промовишемо

На први поглед нема ничег неуобичајеног у томе да странац посети Бугарску, да овде сретне своју животну сапутницу, да заволи нашу земљу и остане да у њој живи као у својој другој домовини. Тако је пре 30 година бизнисмен из Јерменије посетио Бугарску само на недељу дана, али судбина је хтела другачије.

Импресивна је лична прича Карена Алексањана, који се у Бугарској настанио 1993. године. Овде је створио породицу, постао је ватрени поштовалац бугарског писма, историје и културе и труди се да на сваки могући начин промовише у свету богатство Бугарске. Године 2015. је Алексањан купио земљиште и сопственим средствима подигао културно-историјски комплекс „Двориште ћирилице“ у граду Плиски, недалеко од Шумена.

Касније је тамо створио и Алеју писаца, где су постављене бисте истакнутих бугарских, али и страних аутора који су своја дела написала ћириличним писмом. Разлог да Јермен сам купи земљиште, подигне кредит код банке и сагради „Двориште ћирилице“ је његово уверење да је то хришћанско писмо које је створено да би се написала Библија, због чега су сва слова, њих 30, свети симболи.

„Нико не зна ко је створио грчку азбуку, латиницу су створили пагани, а ћирилицу свеци – Свети седмочисленици“ – каже Карен Алексањан. Данас преко 250 милиона људи у свету пише ћирилицом. Током свих 8 година откако „Двориште ћирилице“ постоји, посетило га је преко 200.000 гостију из земље и иностранства.

„Сви странци, укључујући и госте из званичних делегација, којима су показане и испричане чињенице везане за наше писмо, сада се са већим поштовањем односе према Бугарској и бугарском народу. Међутим, до сада нисам добио никакву помоћ, па чак ни моралну подршку од бугарских званичних институција”– каже огорчено јерменски држављанин. Иначе Карен Алексањан је добитник низа одликовања код нас и у иностранству, међу којима је и „Почасни грађанин Плиске“.

Упркос његовим неоспорним заслугама за промовисање бугарске културе у свету, 30 година Јермен живи у Бугарској као странац са одобреним сталним боравком. Бугарски друштвени и културни радници и грађани су формирали иницијативни одбор који је брзо добио друштвену подршку и у априлу 2021. године поднео председнику Бугарске захтев за доделу бугарског држављанства Карену Алексањану. Током свих година сам он се уздржавао подношења захтева за стицање бугарског држављанства због бирократских препрека и, како каже, „самовоље чиновника“, са којима су се суочили и други људи попут њега, који су дошли у Бугарску.

„То је успех за бугарско држављанство, јер су људи победили државну управу и захваљујући њима ја сам 6. јуна 2023. године добио бугарско држављанство. Јасно је – потребне су акције! Сви странци који аплицирају за бугарско држављанство, чекају на одлуку од 4 до најмање 6 година. Група интелектуалаца и преко 10 хиљада прикупљених потписа подржало је мој пријем у бугарско држављанство и опет је цео процес трајао више од 2 године. Шта би обични људи требало да очекују, они, иза којих не стоји грађанска иницијатива?! Стога се Закон у Бугарској мора променити. Бар бесарапским Бугарима држављанство треба да се одобрава брзо и приоритетно, јер они много брже стичу румунско држављанство”.

Посебна брига и љубав Карена Алексањана према Бугарској стаје у једно име – Плиска. Он сматра да овај град чува сећање на величину наше државе и то већ у првим вековима после њеног оснивања.

Велика базилика у Плиски
„Сада сви ми заједно треба да промовишемо овај град, јер је то право лице Бугарске. Дошло је време да се цео народ уједини и ако нас власти не подрже, да извршимо притисак на њих, да их убедимо да морамо обновити Велику базилику у Плиски – она је као мајка целе Бугарске цркве. Сада је конзервисана, али таква црква није нам потребна. У храм се улази да би запалио свећу, да би се помолио. Није нам потребно да само видимо њене старе, добро конзервисане руине. Треба нам обновљена црква у коју можемо ући и помолити се, поклонити се иконама, као што је то било пре више од 10 векова. И ако ово није наш национални приоритет, шта би друго могло бити?“, рекао је Карен Алексањан.