Излечити човека и спасити његову планету може бити остварљив сан – нарочито када имате 19 година и границе ваших амбиција превазилазе пространства недостижна оку и машти.
Петар Жотев већ неколико година гомила знања о стварности која нас окружује, тражећи приступ огромним могућностима које пружа наука. „Биологија је веома интересантна јер нам омогућава да завиримо у живу ћелију, видимо шта се у њој дешава на молекуларном нивоу и тако боље разумемо свет у коме живимо“, каже ученик Софијске математичке гимназије.
Петар Жотев примљен је на престижни Тринити колеџ у Кембриџу, где ће наредне три године студирати природне науке. Овај будући научник у природне науке се заљубио у 7. разреду, када га наставница биологије Миглена Георгијева охрабрује да учествује на државном такмичењу из овог предмета. Морао је на брзину да научи градиво за 8. и 9. разред како би могао бити равноправан са старијим ученицима. Тако је освојио своју прву сребрну медаљу, која ће осветлити пут дечаку који још увек трага за својим будућим позивом – до тог момента невидљивог за њега.
Уследили су и други успеси, међу којима и сребрна медаља на Европској научној олимпијади и представљање свог пројекта на Европском такмичењу младих научника. „Оно што је најважније није број медаља, већ искуство које стичете, јер на такмичењима не само да научите нове ствари у својој научној области, већ упознајете људе различитих националности и стичете вештине рада у тиму“, додаје Петар Жотев.
Овај талентовани младић тренутно учествује на Међународној олимпијади из биологије у Уједињеним Арапским Емиратима, где се нада да ће се након прошлогодишње сребрне медаље окитити златном. А да би постигао свој циљ, заједно са осталим учесницима, пролази припрему код професора СУ „Св. Климент Охридски“.
„За Олимпијаду се квалификују четири најбоља биолога из сваке земље учеснице“, објашњава он. „Али прво сам морао да прођем три круга државне олимпијаде из биологије, а затим да прођем додатну селекцију на Софијском универзитету. Што се тиче златне медаље, да, очекујем да поправим свој резултат и тежићу првом месту, иако, наравно, не могу ништа да гарантујем.“
Петар Жотев је заједно са научницима из Бугарске академије наука годину дана учествовао у изради важног научног пројекта у вези са сточарством.
„Идеја је да се код домаћих животиња – оваца, крава итд., изабере пол поклења још пре него што се роди“, каже он. „А пошто су женске јединке корисније за производњу млека, то би довело до повећања ефикасности у пољопривреди. Ова технологија се тренутно тестира на животињама, а ако експерименти буду успешни, патентираћемо је. И сам сам био укључен у лабораторијски део тестирања да ли одређена супстанца може да подели сперматозоиде животиња на оне које би дале мушко потомство и оне које би дале женско. Ова фаза је била успешна, па смо зато прешли на тестирање на животињама, које сада контролишу научници БАН-а.“
Будући студент Кембриџа нада се да ће једног дана радити у области молекуларне биологије и генетике како би допринео развоју нових лекова против болести као што је рак, као и проналажењу нових биотехнологија које ће помоћи у борби против климатских промена и загађења. Још увек није сигуран где ће остварити своје снове везане за науку, али се зарекао да ће пре или касније научено вратити Бугарској како би се одужио људима који су му пружили руку. У међувремену, по узору на оне који га инспиришу – „све проналазаче, истраживаче који се упуштају у ново и неистражено“, покушаће да узме оно најбоље од свог образовања на Кембриџу.
„Не бих рекао да сам себи поставио границе. За сада је само напред и навише“, каже будући студент Тринити колеџа, који је дао бриљантне научнике као што су Исак Њутн и Чарлс Дарвин, као и 121 носиоца Нобеле награде.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: лична архива
Екипа Радио Бугарске са дубоком тугом саопштава да нас је 14. децембра у 52. години заувек напустила наша вољена колегиница и пријатељица Анна Фуцкова. Ани је изгубила битку с опаком болешћу, али је своју душу и срце оставила на радију, где је..
Чим запада први снег, Веска Чернева се баца на посао и тако почиње да се рађа њена бела бајка. Помоћу најобичнијих маказа и папира до сада је израдила преко 5.300 раскошних снежних пахуља, што није пошло за руком још никоме на свету. У ствари, њен се..
Албански писац, преводилац и друштвени посленик Милена Селими, која је од јуна о.г. представник бугарске националне мањине у Одбору за нациоалне мањине у Албанији, потиче из мешовите породице – отац јој је Албанац, а мајка – Бугарка. Њена мајка – Јанка..