Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дрипави першоре, халушке, треске и друге кулинарске делиције у банатском селу Асеново

Фотографија: Венета Николова

Банатско село Асеново, смештено у близини подунавског града Никопола, стекло је репутацију кулинарске дестинације захваљујући Марији Ивановој, секретару локалног читалишта и неуморном организатору различитих иницијатива које за циљ имају очување банатске културе. Она организује и фестивал „Банатске ђаконије – традиције мога села”, који сваке године окупља куваре из свих крајева Бугарске. А њена јела, припремљена по традиционалним банатским рецептима, редовно освајају награде на разним манифестацијама у земљи и иностранству.

Марија Иванова дочекује туристе у дворишту своје куће
Ко су банатски Бугари? Погледајте овде:

Захваљујући томе што се Асеново по својој кухињи прочуло надалеко, овде свраћа све више туриста – углавном странаца, које организовано доводе софијске туристичке агенције. Марија их дочекује како доликује – банатским делицијама којима могу да засладе непце. Али изнад свега држи до тога да своје госте упозна са културом и историјом својих предака.

„Наши банатски Бугари вратили су се у Асеново након што су више од 200 година живели на подручју Аустроугарске монархије, када су 1688. године бежали од Чипровског устанка, каже Марија. Али њихов живот у том делу Европе допринео је различитости њихове кухиње и ношње. Храна, производи од тестенине и димљено месо из Асенова су нешто што нас издваја и разликује од бугарске кухиње. На пример, овде се прави шарени козунак, од белог и црвеног теста. Старе баке су говориле да црвена боја симболизује Исусову крв, а бела Његово тело које се дели на тај дан и то се код нас задржало као традиција“, каже Марија.


Марија је у дворишту своје куће у Асенову поставила дугачку софру и на њу наредала разне делиције које је сама припремила. Туристи пристижу и седају да би уз чашицу разговора уживали на свежем ваздуху. А њихова домаћица је непресушан извор рецепата и занимљивих прича:

„Дочекујемо групе из Енглеске, САД, Аустралије, Румуније, Мађарске, Грчке... И наравно, нудимо им само традиционална јела“, каже Марија Иванова. Многи од њих су импресионирани халушкама (кнедлама). Праве се од јаја, соли, стављају се у кључали посољени бујон, процеде се, зачине млевеном паприком и служе док су још вруће. Али ми их припремамо заједно са гостима. Или, рецимо, заједно са туристима правимо и традиционалну саланкар питу. Зовемо је тако јер се у њу додаје саланкар, што је локални назив за амонијачну соду. Припрема се од различитог воћа – може се нарендати јабука, дуња, или пак ставити слатко од шљива итд. Гости је потом са задовољством једу за десерт на крају ручка.“

Банатске треске
Укусне и једноставне за припрему су тзв. треске. Тесто се замеси од једног јајета, шоље воде, мало соли и сирћета. Обавезно треба додати две супене кашике ракије, јер се захваљујући њој уље не упија у тесто, сазнајемо од Марије. Почасно место у банатској кухињи заузимају кромпир, свињетина и маст, паприка и млевена паприка.

Дрипави першоре и друга кулинарска искушења
Веома је популаран тзв. дрипави (рашчупани) першоре – сецкани купус са димљеним месом и сланином и мало пиринча који упија воду из купуса док се крчка, а додаје се и млевена паприка. Један од чувених банатских кулинарских специјалитета је и димљена калбаса – врста свињске кобасице у коју се додаје низ специјалних зачина.

У Маријиној кући туристи имају прилику да се упознају са типичним банатским ношњама, чак могу и да их обуку како би направили селфи. Женске ношње из Асенова су карактеристичне по орнаментици и великим марамaма које жене мотају на глави на посебан начин. 

Банатску ношњу може да обуче свако
А на крају, гости који посете Асеново не пропуштају прилику да сврате до католичке цркве Свете Тројице, која ће следеће године прославити 100. годишњицу свог постојања и у којој се чува копија чудотворне иконе Пресвете Богородице Чипровске.

Католичка црква Свете Тројице
Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Венета Николова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10