Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Село Дреновец враћа веру да Северозапад може да буде добро место за живот

10
Фотографија: Радио Видин – БНР

На северозападу Бугарске, који је овде често синоним за сиромаштво, заосталост и безнађе, постоји једно село које враћа веру да ништа није неповратно изгубљено. Али да би ствари кренуле набоље потребно је да људи брину о себи, о свету који их окружује и о заједници чији су део. Срећом, у селу Дреновец живе људи који горе жељом да промене своје окружење набоље.


Дреновец, које је удаљено 45 км од Видина, има плодну земљу, богате водене ресурсе, железничку пругу. Кроз село протиче река Лом, а недалеко од села је истоимена хидроакумулација, која слови за највећу у овом делу земље.


Са око 1.400 становника ово је највеће село у општини Ружинци, а иначе у њему стално живи око 1.100 људи. У селу има школа са 200 деце, дом за старе и дечји вртић који похађа скоро 60 малишана.

Због свежег ваздуха, еколошки чисте хране и лепих призора, у селу Дреновец све више људи обнавља старе куће и долази овде лети.


“Купују се куће на селу, а многи људи се враћају у завичај и обнављају дедовину,“ каже председница сеоске општине Надја Иванова. „Има и напуштених кућерака, али их није пуно. Може се рећи да је село живо. Људи у Дреновецу, углавном, долазе викендом, брину о својим виноградима, баштама.“


У селу Дреновец су изграђена три парка са соларним осветљењем, један од којих је недавно добио нов трг и клупе.

Највећи понос села је средња школа „Н. Ј. Вапцаров.“


Друга локална знаменитост у Дреновецу је збирка предмета изложена у сеоском читалишту. Овај својеврсни етнографски музеј чува како предмете из свакодневног живота мештана и људи из оближњих места, тако и предмете из античког доба.

Један од најстаријих експоната је камена секира из доба неолита, а делови стрела, мачева и пољопривредног оруђа сведоче о животу у првим вековима бугарске државе на обали Дунава. Али то није све чиме се село Дреновец поноси. Осим две православне богомоље – овде има по два од свега због некадашње поделе на Чорлево и Дреновец, обе подигнуте 1840. године у славу Ваведења Пресвете Богородице, у селу има и евангеличка црква. Поред тога, захваљујући спортском комплексу и напорима општине да инвестира у здравље и добробит својих грађана, фудбал у селу Дреновец процвета. 


Нажалост, многи млади људи по завршетку средње школе одлазе у велике градове. „Траже посао и начин да преживе, али по селима је тако,“ каже са нескривеном горчином председница сеоске општине.

Надја Иванова
“Наш главни проблем је одлазак младих са села,“ каже она и додаје: „Надам се да ће неки инвеститор отворити нова радна места како би људи остали. Некада су овде били војно предузеће, кројачка радња, две фарме и број мештана је достигао 4.000 људи. Али је после демократских промена у земљи (1989) почело осипање становника.“

Како се живи данас у селу Дреновец?


„Сналазимо се некако. Било би добро да има више посла, јер многи људи једва спајају крај с крајем – старе и младе особе, целе породице,“ причају житељи Дреновеца. „Новца никад довољно – шта пре купити са 300 евра? Већина је трбухом за крухом отишла у иностранство, и ми ћемо ваљда отићи, овде нема посла. Тамо је боље, дневно зарадиш 50 евра. Код нас цене лудују, кило кобасице кошта 4,50 евра, хлеб – 1,5 евра. Радимо грађевинске послове да нешто зарадимо. Сад идемо на хидроакомулацију да натоваримо рибу – за 25 евра. Живот овде је више посла, мање забаве,“ рекли су мештани.

Текст: Дијана Цанкова

Извор: интервју Нетке Лилкове, Радио Видин – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Радио Видин – БНР,  Христо Денев



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Проф. Љубомир Гаврилов: У првом кругу Французи гласају срцем, у другом – разумом

Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац десници у Француској. „На првом месту је такозвани Нови народни фронт, на чијем челу је крајње..

објављено 9.7.24. 13.00

Климатске промене доносе веће трошкове и ризик од сиромаштва за многе Бугаре

Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..

објављено 9.7.24. 11.20

Бугари свесни климатских промена, али не и начина за њихово сузбијање

Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог по реду, климатског истраживања Европске инвестиционе банке. Анкета је спроведена међу више од 30.000..

објављено 8.7.24. 10.31