Дарови природе предодређују традицију исхране коју су на бугарском тлу успоставили наши преци. А вековима касније, карактеристике производа и начин њихове припреме стварају јединствен систем, који данас називамо балканском исхраном (балканском дијетом). Она је скуп кулинарских навика не само Бугара, већ и наших суседа из Турске, Грчке, Румуније и Србије.
Према истраживању наших научника, исхрана Бугара крајем 19. и почетком 20. века је веома блиска здравој медитеранској исхрани. Разлика је у једном детаљу – ми мање користимо рибу и маслиново уље.
“У балканској дијети од великог значаја су кисело млеко и пробиотици, као и антиоксидантна својства хране – каже дијетолог и нутрициониста Светослав Ханџијев. – Веома су важни пчелињи производи, као и разноврсност поврћа и воћа.”
Када је крајем 19. века у нашу земљу дошао нобеловац Иља Мечников, био је изненађен чињеницом да је највећи број стогодишњака међу становништвом у планинским подручјима. Тада је научник овај феномен повезао са нашим киселим млеком. Верује се да ако се не поштује традиција исхране датог подручја, то врло често доводи до болести.
Типичан бугарски производ је љутеница од парадајз паприке, црвене паприке и парадајза, која је по мишљењу Светослава Ханџијева “антиоксидантна бомба”. Лук, који је присутан у скоро свим јелима, такође је користан за здравље. Који се производи морају наћи на нашој трпези сваког дана?
“Сир и млеко – на пример, кисело млеко – одговара дијетолог.– Међународно истраживање показује да је Бугарска на последњем месту у ЕУ по конзумацији свежег млека и то је веома лоше, јер су млеко и млечни производи веома богати корисним беланчевинама. Месо такође мора бити присутно у нашој исхрани, иако не сваког дана, као и риба, која ретко нађе место на нашој трпези. Други типични производ за балканску дијету је сунцокретово уље – и оно је веома корисно и треба га преферирати пред маслиновим уљем.”
И мада имамо квалитетне биљне и животињске сировине домаће производње, тежња за лаком зарадом и одсуство контроле квалитета, нажалост, доводе до парадокса да у продавницама често купујемо сир који не садржи млеко и саламу у којој нема меса. Замена традиционалних производа имитацијама ће пре или касније имати негативан ефекат на наше здравље, убеђен је Светослав Ханџијев, који скреће пажњу и на наше штетне навике у исхрани.
“Од три тзв. бела отрова (соли, шећера и животињских масти) со је најгора – истиче он. – Бугарин једе со 2,5 пута више од физеолошких норми. Он веома често чим седне за стопочиње да соли јело. Стога препоручујем умерену употребу не само соли, већ и хране уопште – у неким данима добро је јести само биљне производе.”
Лети храна мора да буде богата беланчевинама, морамо јести више поврћа и воћа, каже дијетолог.
Осим тога, битно је да не пропустимо доручак, да вечерамо најкасније два-три сата пре спавања, да пијемо најмање 1,5 литара воде дневно и да свакодневно пешачимо бар сат времена, наводи Светослав Ханџијев и поручује:
“Будите здрави, мирни и нека вам храна доноси задовољство – то је веома важно!“
Текст: Дијана Цанкова (Извор: Интервју Марије Мире Христове из програма „Христо Ботев“ БНР)
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БТА, БГНЕС
Сто двадесет научника из Бугарске и још 10 земаља учествоваће на Софијском фестивалу науке који се отвара данас, а трајаће до 12. маја у Софијском Тех Парку. Организатори догађаја саопштили су да ће међу међународно признатим гостима, који ће на..
Највећа општина по броју становника у Бугарској је Софија, Пловдив је потиснуо Варну са другог места, Бургас остаје на четвртој позицији, а Стара Загора је заменила Русе на петом месту. На то указују промене на листи 20 највећих општина по броју..
Који су водећи гастрономски и F&B трендови у 2024. години? Како се мењају укуси и захтеви клијената и спремни ли су ресторатери и кувари за надолазеће промене? И још – хоће ли Бугарска напокон постати светска гурманска дестинација? Ова и друга питања..
Сунчано, облачно, пљускови, грмљавине
Краткотрајна киша