У Бугарској је од 2000. године до данас затворено 987 школа, показује извештај Министарства образовања и науке Бугарске. Као најчешћи разлог за овај потез наводи се све мањи број деце у њима. Међутим, постоји и обрнут тренд – тренд оживљавања старих и угашених школа. Пример таквог „процвата“ пронашли смо у општини Горна Малина у близини Софије, где је у селу Осоица група одлучних и мотивисаних људи удахнула нови живот запуштеној згради локалне школе. Већ годину дана школским двориштем и ходницима поново одзвања дечја граја.
„Школу су 1930. године изградиле избеглице које су се настаниле у селу Осоица после Кресненско-разлошког устанка,“ враћа нас у прошлост директор сеоске школе Татјана Захаријева и наставља: „Изградња нове школе био је један од примарних циљева мештана, због чега је тадашњи председник сеоске општине подигао зајам. Пројектант је био један италијански архитекта који је са собом довео и двојицу италијанских клесара који обучавају локалне каменоресце. Сви људи из села и околних места учествовали су у изградњи школе. У склопу школе је и сахат-кула која је проглашена спомеником културе. Школа је затворена пре три деценије и једино што је општина током свих тих година урадила била је замена крова. Иначе, све је у овој згради направљено са посебном пажњом и посвећеношћу, што ће јој омогућити да постоји још најмање 200-300 година,“ убеђена је гђа Захаријева.
Школа у Осоици је једна од 10.000 наставно-школских установа у 160 земаља света, које су акредитоване за вођење наставе по међународном програму престижног Кембриџ универзитета. То јој омогућава да размењује искуство са осталим престижним образовним установама и пружа својим ученицима прилику за даљу реализацију у било ком делу планете. Осим по међународном програму, школа ради и по програму Министарства образовања и науке Бугарске, уз појачано изучавање бугарског језика, историје, географије и математике.
„За нас је важно да деца остану повезана са природом, да имају времена за спорт, планинске походе, али да уз све то имају и добру академску позадину која ће им помоћи да изграде бољу будућност,“ рекла је Татјана Захаријева за Радио Бугарску. „Не желим да наша школа постане произвођач „шрафова и матица“ за велике корпорације. Ми стварамо људе, негујемо креативност и таленат деце како би поверовала у своје могућности и да могу да постигну све о чему сањају.“
Томе, наравно, доприноси и низ ваншколских активности, међу којима и позоришни клуб, музичка група, школске новине. У току су радови на изградњи кухиње, у којој ће се припремати здрава и укусна храна, и дома за ученике.
У свему томе Татјани помаже више од 20 професора из земље и иностранства.
„Да, професор музике је са Кубе. Зове се Иренија Васкес. Деца је обожавају због динамике на њеним часовима. Уз њену помоћ, ученици су написали песму о школи на своју музику и текст. Желимо да деца из општине Горна Малина и њене околине покрену свој радио-програм,“ не крије своје снове о школи и региону Татјана Захаријева, директор школе у селу Осоица.
Види још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook/ Cosmos International School
Египатски суп враћа се на небо изнад Бугарске након што је био на ивици изумирања, саопштили су из Бугарског друштва за заштиту птица. Стручњаци су пребројали рекордних 35 гнезда египатских супова и утврдили раст од 20% у односу на претходну годину, чиме..
Овогодишње издање конкурса „Приче о киселом млеку“ посвећено је 40-годишњици постојања и рада Бугарске школе „Др Стамен Григоров“ у Женеви. Главна идеја конкурса је да подстакне стваралачки потенцијал родољубиве бугарске деце предшколског и..
Чепеларе је креативно уточиште 10 списатељица из Бугарске, Шпаније, Пољске, Украјине, Белгије, Велике Британије и Србије, јавља БТА. Родопски град је другу годину заредом домаћин резиденције за списатељице „Жене у планини“, коју организује..
Турска и Грчка очекују бољи род маслине него лани Род маслине у Турској ће ове године бити рекордан. Овогодишње обилно цветање..
Бугарски пензионери живе у условима који им не дозвољавају да уживају у својим позним годинама, за разлику од њихових вршњака у развијенијим земљама,..
Александар Георгијев имао је свега 14 година када је учествовао на првом Међународном омладинском бијеналу „Бугарски трагови у свету – кистом, камером и..