Налазимо се на крају Бугарске, у непосредној близини Силистре, где се завршава део тока Дунава који протиче преко територије наше земље, одакле наставља да тече кроз Румунију све до свог ушћа у Црно море. На само 17 км од најсевернијег бугарског града, ваздух је кристално чист, а поглед се губи у плаветнилу језера са плутајућим острвима од трске, која су постала дом пернатих становника чија је разноликост овде невероватна. Реч је о језеру Сребрна, смештеном на десној обали Дунава, једном од најважнијих влажних подручја на Старом континенту, које је УНЕСКО прогласио резерватом биосфере.

Људи могу да посматрају птице, али само издалека, док шетају еко-стазом која иде око базена. У ту сврху постављене су сјенице за предах посетилаца, као и посматрачке станице.

„Птице овде воде дивљи начин живота и дефинитивно не воле присуство људи“, каже Јана Рајнова, туристички водич Природњачког музеја Сребрна, који се налази на територији резервата, и додаје:

„Овде обитава око 220 врста птица, од чега је 90 оних које се гнезде. А најдрагоценије су чапље, јер од укупно 7 врста чапљи колико их има у целој Европи, на језеру Сребрна живи 6. Имамо корморане, лабудове, чворке... Овде живи веома много птица. Резерват се простире на 8.500 дунума и немогуће је видети све врсте. Људски контакт овде је веома органски.“

Погледајте кратку репортажу направљену током наше шетње по резервату „Сребрна“ и другим занимљивим местима у близини Силистре

Птице се могу посматрати из Природњачког музеја „Сребрна“. Посетиоци у ту сврху на располагању имају специјалне двогледе. На појединим местима у језеру постављене су видео-камере и тако се у реалном времену прати живот и опстанак овдашње пернате заједнице.

Кроз двоглед у даљини видимо дрвену платформу на којој се гнезде птице. То је колонија кудравих пеликана, врсте која је веома ретка и угрожена на глобалном нивоу, која је понос нашег краја:

„Краљ резервата је кудрави пеликан“, каже Јана Рајнова. „Обично стиже крајем децембра, почетком јануара и одлази крајем јула или почетком августа. То су прилично отпорне птице, могу да издрже температуру од минус 15 степени. Код нас се тренутно гнезди око 30 парова. И изузетно су интелигентни и брижни према својим младунцима. Ово су моногамне птице и никада не остављају своје младунче без надзора. Апсолутно сву младунчад пеликана, када достигну узраст од два месеца, окупљају у једну групу, нешто слично јаслицама код људи, а 5-6 женки тада их уче да пливају, лете, да се хране и тако им преносе животно искуство. Зато што се младунци пеликана, као и ми људи, не излегу са животним инстинктима, већ морају да их стекну.“

• Кудрави пеликан већ има сателитски одашиљач

На небу изнад Сребрне лете и ружичасти пеликани. Али за разлику од својих округлоглавих рођака, они се не гнезде на језеру Сребрна, већ углавном у делти Дунава и у суседној Грчкој и Турској. Због тога су, када се пре извесног времена у резервату излегло ружичасто младунче пеликана, први пут после 7 деценија, Јана и њене колеге биле пријатно изненађене и поносне. „Паперје младунчета ружичастог пеликана није било бело као што је случај код свих других младунаца, већ… црно као катран. Међутим, цела колонија га је прихватила и бринула о њему“, каже Јана.

Прелепа острва од трске представљају још једну атракцију на језеру Сребрна.

„Зовемо их плутајућим острвима, јер се корење не налази у тлу на дну језера, већ плута у води, а када се ниво воде подигне, и корење се подиже, а ветар их својом силином помера као бродове. На овим острвима, која никада нису била поплављена, гнезде се птице. Ово је изузетно важно за птице које полажу јаја“, објашњава нам Јана Рајнова.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије и видео: Венета Николова, srebarnalake.com, bspb.org