Готово недељу дана након убиства бизнисмена и бивше беретке Алексеја Петрова, који је повезиван с подземљем у Бугарској, појавиле су се различите верзије о томе који је био мотив овог злочина и ко би могао бити заинтересован за то да наручи убиство. На брифингу одржаном прошле недеље после састанка премијера са шефовима служби код нас, постало је јасно да су истражни органи открили траг у вези са разјашњењем убиства Петрова, али нису саопштили детаље.

Бугарски медији слабо извештавају о току истраге, али је полиција ваљано обавила свој посао, изјавио је за Нова ТВ криминалиста Иван Савов. „Налогодавац тог злочина могао би да буде неко из широког круга људи, јер је у прошлости Петров био део подземља и током година је често био под истрагом,“ објашњава криминалиста.

„Ја знам за чињенице и околности везане за делатност Алексеја Петрова од пре 30 година. И држава свих ових година није успела да задовољи правду, због чега је неко узео правду у своје руке,“ рекао је бивши директор Националне обавештајне службе Димо Гјауров за БТВ и додао: „Не верујем да се могао слободно кретати, јер је то човек који је имао болесни его и који је хтео да делује нормално, да заузме високу позицију у власти и да побегне од своје прошлости. Али га је криминална прошлост стигла.“

Ево шта је с тим у вези рекла за БНР новинарка Емилија Милчева:

„Службе и главни секретар МУП јавности дугују одговоре на питања о убиству Алексеја Петрова. Треба извршити анализу њихове досадашње делатности. Они имају нове задатке везане за крваво црвену линију коју је повукао рат у Украјини,“ навела је новинарка и позвала да се добро размисли о даљим поступцима у вези са сменама које је Влада затражила у сектору безбедности. „Најлакше је изменити законе и сменити шефове служби. Међутим, шта ће бити са самим службама?“, питала је она. 

Према речима Тихомира Безлова, „проблем бугарских служби је у томе да их криминални свет користи, уместо да буде обрнуто. Оне немају инструменте којим би се супротставиле овом утицају, а оно што је горе јесте да су политичари спремни да подрже тај утицај, навео је Безлов и додао да биографија Алексеја Петрова није типична за утицајну политичку личност из периода транзиције:

„Он је један од ретких примера људи у земљи, који комбинују тако различите улоге у свом животу. Оснивање компаније за осигурање помогло му је да ојача и постане економски фактор у Бугарској. Служио се свим расположивим криминалним средствима, као што су рекетирање, насиље, али је убрзо схватио да ће му сарадња са службама обезбедити нове могућности за развој. Управо захваљујући њима он је добио приступ политичкој елити у земљи.“

Бивши министар унутрашњих послова Иван Демерџијев подвукао је да је ликвидација Алексеја Петрова апсолутно недопустива, демонстративна и сурова:

„Кад изазиваш такве потресе у систему безбедности, немогуће је не очекивати да ће то ослабити државу, а отуда и безбедносни сектор. То су логичне последице.“

У вези са оштром реакцијом Кирила Петкова, копредседавајућег „Настављамо промену,“ на вест о убиству Алексеја Петрова, који је затражио „да се предузму хитне реформе служби,“ Демерџијев је подсетио да је веома опасно „дирати службе:“

„За 10 месеци смо ја и мој тим сменили 4 обласна директора, а сад је за само 2 месеца смењено више од половине шефова. Нови министар унутрашњих послова има право да прави такве смене, али када мењаш више од половине директора, ти мораш да јасно образложиш своју одлуку, јер је свака таква акција јасан сигнал како јавности, тако и МУП. Ови људи се суочавају са изузетно тешким криминалом и ако немају убеђење да их могу сменити једино на основу својих квалитета и резултата које су постигли, веома је тешко очекивати од њих да се ефикасно супротставе криминалу. Мораш навести мотив за одсуство поверења,“ категоричан је Иван Демерџијев. 

Саставио: Јоан Колев

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БТА, БГНЕС, bTV, TV1