Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Магда Пушкарова – чаробница Странџе

Фотографија: Петар Папакочев

„Када си најтужнија, помисли на песму“ – говорила је нашој познатој народној певачици Магди Пушкаровој њена мајка... и песма је постала њена судбина. Рођена је у априлу 1920. године у Малом Трнову, у југоисточној Бугарској, у централном делу Странџе планине, у породици избеглица из Једренске Трајије. Многе од својих песама, које је касније снимила, научила је још као дете. У њима се пева о протераним из свог завичаја Бугарима, о јунацима Странџе као што су Петко војвода, Инџе војвода, Георги Кондолов, о нестинарима… „На сцену нисам излазила ја. Излазила је наша Странџа – херојска, поетична, наша планина“ – говорила је за живота Магда Пушкарова.

Године 1944. ауторитативни жири ју је изабрао да пева уживо у програмима Бугарског националног радија. Касније је она пред руководством Радија инсистирала да траже још певача и песама из Странџанског краја. Предложила је да се организује аудиција у њеном родном крају. Она је међу првим певачима Државног ансамбла народних песама и игара „Филип Кутев“, коју је лично још у години основања Ансамбла (1951) позвао његов оснивач Филип Кутев

За Тонски архив Бугарског националног радија снимила је преко 100 песама из Странџанског краја.

Ова наша истакнута народна певачица своју популарност дугује и концертним наступима са групама “Наша песен“ („Наша песма“), “Седјанка“ (“Прело“), „Българска песен“ („Бугарска песма“) са којима је обишла Бугарску и радовала бројну публику. Издала је 7 LP плоча, певала је на концертима у 25 земаља света. Магда Пушкарова је аутор мемоарске књиге о свом животу и уметничком раду. Године 2005. јој је за животно дело додељена награда „Нестинарка“ Међдународног фолклорног фестивала у Бургасу. Године 2006. фолклориста Михаил Букурештлијев је постхумно издао зборник народних песама са репертоара Магде Пушкарове, који садржи нотне записе 86 њених песама.  

Магда Пушкарова је многим својим следбеницима помогла да крену путем професионалног певача. Међу њима је Манол Михајлов, који се радо сећа њених савета и порука:

Манол Михајлов
„Магда ме прихватила као свог сина. Послушао сам свог деду Манола, који ми је рекао да јој се јавим, када одем у Софију, и кажем да желим да певам као она. Није ме знала, али је одмах рекла: „Дођи сутра увече и спремај песме за Радио“. Хтела је да будем њен следбеник и постала је мој учитељ. Када смо били заједно, увек смо певали. Говорила ми: „Манолчо, чекала сам да се појави певач из Странџе како бих му дала мелодије које су одличне за мушки глас“. Поклонила ми је преко 30 песама. Рекла ми је: “Кад одем са овог света, молим те, помињи име моје и мој певачки дух!“. Није ми само давала часове певања, него и савете како да се понашам на сцени. Без Магде Пушкарове тешко да бих данас био познати певач. Она ме инспирисала, заљубљен сам у њене песме. Заувек ће остати велика певачица из Странџанског краја, велика бугарска певачица.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Петар Папакочев, Ани Петрова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фолклорни сусрет у Добричу окупља припаднике различитих заједница поводом Међународног дана толеранције

Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..

објављено 15.11.24. 07.30

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у Балчику

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..

објављено 20.9.24. 08.05

Више од 80 занатлија учествује на Фестивалу заната у Великом Трнову

Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..

објављено 18.9.24. 08.00