Данас ће у Јамболу бити откривена прва спомен-биста Ивану Параскевову, по чијој идеји је настала Браилска застава, која је претеча бугарске тробојке.
Иван Параскевов, који је рођен негде око 1817. године у Јамболу, а касније се преселио у Браилу, био је посебно активан у припремама бугарских бораца за Руско-турски рат 1877-1878. г. Он је пригрлио идеју да становници Браиле израде заставу за једну од чета и покрио све трошкове. Израда је поверена 14-годишњој ћерки Ивана – Стилијани. Осмог маја 1877. године су њих двоје заставу предали главнокомандујућем Николају Никоколајевичу, који је обећао да ће је предати ополченцима.
У марту 1879. године рођак Параскевових је донео заставу на седницу Уставотворне скупштине у Великом Трнову. Посланици су је дочекали на ногама, а 26.марта 1879. године је у складу с чланом 3 Трновског устава она проглашена „бугарском народном заставом.“
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина. Посмртни остаци бугарског цара..
С обале Дунава код Козлодуја, где се 1876. године с аустријског брода „Радецки“ искрцала чета Христа Ботева, кренуо је 76. по реду Национални поход „Стопама Ботевљеве чете.“ 120 км до историјског врха Околчица, где се водила последња битка,..
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као..
У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете..