Сваке године уочи 15. септембра појављују се питања: Зашто је баш овај датум одабран да буде први дан школе у Бугарској? Да ли је то увек тако било и како се одвијао наставни процес? Одговор се крије у историјским подацима о почетку и крају школске године на нашем простору пре и после Ослобођења од Турака (1878) и у данашњој Бугарској, који се налазе у извештајима, пословницима и другим документима који се чувају у Националном музеју образовања у Габрову.
„У доба националног препорода у школама, које су углавном биле осниване при цркви у 18. и почетком 19. века, почетак школске године није био везан за одређени датум,“ прича историчар Веселин Лазаров, главни кустос музеја. „У неким местима су ђаци школу редовно похађали само зими, док је у другим местима настава трајала током целе године, а школа је своја врата затварала само на верске празнике. Касније, у првим секуларним школама у Бугарској такође нема одређеног датума који означава почетак и крај школске године. Када ће почети и колико ће трајати настава зависило је, пре свега, од „уговарања“ учитеља, који је обично радио од Митровдана до Ђурђевдана.“
Средином 19. века учињени су први кораци у правцу израде школских закона, којим се уређује нешто јаснији временски оквир школске године – почињала је крајем августа или почетком септембра, а завршавала се у јуну, а деца која су радила у пољу у школу су полазила 2-3 месеца касније.
Питање трајања школске године постепено је решено на учитељским и епархијским саборима током 70-их година 19. века. На сабору у Шумену одржаном 1873. године израђен је Устав сеоских школа у складу с којим је одлучено да дужина трајања школске године за децу из руралних региона буде 9 месеци. На истом сабору донета је и одлука о увођењу обавезног основног образовања, а први дан школе да буде 15. септембар, дан после Крстовдана.
„После Ослобођења ова традиција није прекинута,“ наставља Веселин Лазаров. „Оно што је очувано кроз традицију озваничено је и кроз законе који су постепено изградили, обликовали и регулисали школску организацију коју знамо и данас. Године 1879. донета је одлука да се датум 1. септембар сматра почетком нове школске године. Већ следеће године одлучено је да школска година у градовима траје 10 месеци, а у селима између 7 и 8 месеци, због ангажовања деце у мањим местима у пољопривредним пословима. Овај законски оквир остао је на снази до 1885. године.“
У време министра просвете Стојана Омарчевског (1920-1923) спроведене су бројне реформе у области образовања, укључујући и у организацији наставног процеса. Тада је одлучено да школска година у градовима треба да започне 15. септембра и да се заврши 12. јула, у сеоским школама настава траје месец краће – до 15. јуна.
„До промене, под утицајем образовног система у Совјетском савезу, дошло је 1952. године и она се односила на оквир школске године, која је почињала 1. септембра, а завршавала се 30. маја. Међутим, тај модел је у Бугарској био непримењив, јер је наша земља имала дугогодишњу традицију. И од 1957. године је почетак школске године 15. септембар,“ објашњава Веселин Лазаров.
Године 2011. министар образовања је безуспешно покушао да врати стари датум – 1. септембар. Прошле године се појавио још један предлог, наиме – да први дан школе буде 1. или 7. септембар.
Ученици у Бугарској ће и ове године у клупе сести 15. септембра, а ми свим ђацима желимо срећан почетак нове школске године!
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..
По седми пут у последње три године, Бугарска поново излази на биралишта у потрази за стабилном парламентарном већином. Као и на изборима одржаним у јуну ове године, излазност је слаба, а доминантан став грађана Софије, према резултатима анкете Радио..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..