Урсула фон дер Лајен постала је најмоћнија жена у Европи. Она је водила ЕУ кроз пандемију, стабилизовала климаве везе са Сједињеним Државама, усвојила одлучну политику подршке Украјини и милионима украјинских избеглица, победила у енергетском рату са Русијом и није одустала од основних вредности ЕУ, једнакости и социјалне правде.
Урсула фон дер Лајен оставила је траг од самог момента преузимања дужности, осигуравајући пуну родну равноправност међу 28 комесара: „Данас, овде у срцу ове европске демократије, тражим вашу подршку за нови почетак Европе. Као прва жена која ће председавати Комисијом, сваки члан мог колегијума ће имати родно избалансиран кабинет — по први пут, а до краја нашег мандата ћемо имати родну равноправност на свим нивоима власти – по први пут . Ово ће променити лице Комисије. Али сви заједно, бићемо један тим који ради у заједничком европском интересу. Спремни смо! Али што је најважније, Европа је спремна. Моја порука је једноставна: Прионимо на посао!“
Урсула фон дер Лајен, прва жена председница ЕК, преузела је дужност 2019. године са амбициозним обећањима да ће се ухватити у коштац са климатском кризом, зеленом и дигиталном транзицијом, безбедношћу и миграцијом, али се убрзо суочила са пандемијом коронавируса и највећим ратом на европском тлу од краја Другог светског рата.
Криза као прилика – овај лајтмотив је остао водећи у политици ЕК, а Урсула фон дер Лајен је постала кризни лидер са амбицијом да реши низ веома тешких проблема, укључујући супротстављање Русији у рату са Украјином:
„Руски финансијски сектор тренутно на апаратима за одржавање живота. Зауставили смо приступ ¾ руског банкарског сектора међународним тржиштима. Руска индустрија је разбијена у парампарчад, санкције ће остати на снази.“
И превазилажење енергетске кризе:
„Суочени смо са ванредном ситуацијом не само зато што Русија није поуздан снабдевач, већ и зато што Русија активно манипулише тржиштем гаса, а сада наш рад даје резултате. На почетку рата руски гас је чинио 40% укупног увезеног гаса, данас је сведен на само 9% нашег увоза.“
Током мандата Урсуле фон дер Лајен, када је завршена процедура Брегзита, ЕК је била суочена са низом шокова – борбом против корона вируса и обезбеђивањем вакцина, ратом у Украјини и последицама по ЕУ, рекла је у интервјуу за БНР Јулијана Николова, директорка Европског портала и Фондације Центар за модернизацију политике:
„Мора се рећи да је заиста успела да се избори на неки начин, посебно са пандемијом. Комисија је у изузетно кратком року успела да промени правила о државној помоћи како би се подржао већи и шири круг произвођача како би могли су да преживе затварање Европе без шока. Такође, Комисија је имала веома брзу реакцију у вези са избегличком кризом, у вези са помоћи Украјини, али не тако брзу и не тако јединствено у погледу санкција Русији.“
Како је рат у Украјини преокренуо приоритете у агенди Урсуле фон дер Лајен?
„Рат у Украјини је веома брзо и неочекивано успео да се диверзификује и, по мом мишљењу, чак и неочекивано за саму Комисију. А такође – ојачала је трансатлантске везе, које у претходној Европској комисији нису биле тако јаке.“
Које закључке можете да извучете и видите ли слабости у мандату Урсуле фон дер Лајен?
„Критичари Урсуле фон дер Лајен виде многе слабости. Критикују је у много чему, али по мом мишљењу, у контексту две огромне кризе, одлично се снашла, успела је да мобилише државе чланице, учинила Европу уједињенијом него што је била раније, а међу приоритетима које није успела да реализује до краја је трансформација – она желела да модернизује европски буџет, али у време кризе, када се мобилишу велика средства за обнову и одрживост привреда. Овај приоритет није могао да се реализује, а трошење више новца, по мом мишљењу, биће једна од тачака због којих ће она бити критикована. Још једна ствар коју нисмо добро видели, иако је било напретка, је политика проширења. Да ли ће овај приоритет на неки начин бити реализован знаћемо до краја године. Краткорочни изазов је отпор три државе чланице, укључујући Бугарску, увозу украјинских намирница, у контексту светске прехрамбене кризе.“
Који европски проблеми су остали нерешени и како се оцењује политика председнице ЕК – мишљења грађана Софије:
„Што се тиче Украјине, слажем се са подршком, чак би требало да буде још активнија. Не слажем се са неселективним прихватањем миграната. Усвојен је превише либералан приступ, прихватани су не само људи који траже помоћ и беже од ратова, већ свакакви људи, а оно што добијају као помоћ превазилази оно што би добили да су радили. Они одбијају да раде и не могу бити приморани да активно учествују у друштвено-економском животу земаља.“
„То су главни проблеми ЕУ – миграције, без обезбеђивања одговарајућих друштвених и економских услова. У погледу зелене транзиције, показало се да није урађено много. Термоелектране на угаљ ће бити затворене, али ови људи ће остати на улици, а то је енергија која јача економију дотичне земље.“
У борби против дезинформација забележене су и слабости:
„Свакаквим теоријама завере било је дозвољено да деле друштво, до краја је било људи који су одбијали да верују у вирус, у вакцине итд., па је можда борба против дезинформација требало да буде мало активнија, требало је да се води активна кампања како би се чуди информисали о томе шта се заиста дешава.“
И потреба за климатском неутралношћу:
„Она је очигледна! Климатска неутралност се мора постићи, јер ће стално повећање температуре стварати много више проблема.“
Неопходно је постићи равноправност жена и мушкараца, сматрају испитаници:
„Мушкарцима се не могу дати веће плате за исту функцију, они морају имати једнаке услове. Ова политика ЕУ мора да се настави!“
Али постоје и позитивне оцене – углавном у погледу постизања енергетске независности од Русије:
„Ово је чак и закаснело тражење алтернатива, требало је да се деси много раније. Није било потребе да се чека да рат у Украјини постане изговор.“
„За ову енергетску независност очигледно је потребно тражити различите добављаче. По мом мишљењу, и Европа и Бугарска су урадиле добар посао.“
У Стразбуру ће 13. септембра бити одржан последњи говор Урсуле фон дер Лајен о стању Уније.
Према речима експерта Јулијане Николове, ово ће бити више програмски говор са освртом на предстојеће европске изборе:
„Највероватније ће рат у Украјини и даље бити црвена нит у политици Комисије, али ће европски избори бити водећи. Остаје да се види да ли ће Урсула фон дер Лајен чврсто изјавити жељу да постане следећа кандидаткиња Европске народне партије за место председника Европске комисије, пошто ће овом чврстом опредељењу бити дат приоритет до краја мандата ове Комисије.“
А какав говор очекујете – амблематски или традиционални?
„Говор замишљам као програмски говор Европске народне партије о изборима. И овај програмски говор ће се фокусирати на оно што је урађено, шта остаје да се уради. Развој и став Комисије у вези са ратом у Украјини, јачање оних тачака где се тренутно појављују пукотине у јединству држава чланица – мислим да ће то бити главна ствар у говору. Биће занимљиво погледати њен став о Шенгену и о трансформацији Шенгенске зоне.“
А очекујете ли да ће говорити о новим санкцијама Русији?
„Чујемо за санкције у вези са снабдевањем нуклеарном енергијом, али ти гласови су слаби и наилазе на отпор, укључујући и Бугарску.“
Какав стил је наметнула Урсула фон дер Лајен као прва председница Европске комисије, какво ће наслеђе оставити?
„Прва жена изабрана за председника и прва председница Комисије, која се искључиво и свуда залагала за равноправност мушкараца и жена. Она је, по мом мишљењу, што јој замерају неки њени суиграчи у Европској народној партији, настојала да постигне консензус, а у покушају да постигне консензус није изгубила лидерску улогу. Инсистирала је на консензусу о питањима за која је сматрала да су исправна и није одступила од своје одлуке да следи правац у ком Комисија иде. По мом мишљењу, Урсула фон дер Лајен је успоставила стил вођења у позитивном смислу за руковођење ЕК и ЕУ.“
Председница ЕК Урсула фон дер Лајен отвориће нову и последњу политичку сезону мандата ове Комисије. Без обзира на њене критичаре, она ће остати при свом уверењу у снагу Уније и потребу да Европа самоуверено иде својим европским путем:
„Али колико год била несавршена, наша Унија је и предивно јединствена и јединствено лепа. Ово је Унија у којој јачамо нашу индивидуалну слободу кроз снагу наше заједнице. Унија коју обликују наша заједничка историја и вредности и наше различите културе и перспективе. Унија која има душу. Живела Европа!:
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..
Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..