Два протеста одржана 19. септембра у бугарској престоници диктирала су дневни ред Владе, а и јавности. За разлику од већине протеста, ови протестни скупови нису имали политичку позадину већ су се организовали с једним циљем – да држава подржи пољопривредни и рударски сектор. У питању су сектори у којима је запослено на стотине хиљада Бугара, али су упркос томе препуштени хаотичном развоју, а држава их је оставила без заштите и стратегије.
Сектор рударства и енергетике је главна жртва транзиције ка зеленој економији, а од праведног реструктурисања рудника у великој мери зависи и стабилност у земљи. Ратарство је други сектор, чији су се представници окупили испред зграда власти у Софији како би изразили своје незадовољство увозом јефтиније пшенице, сунцокрета и других сировина и пољопривредних производа из Украјине. У јутарњим сатима 19. септембра је скоро 600 трактора и комбајна чекало на улазу у престоницу – пољопривредници су планирали да, у случају неповољног исхода преговора, уђу у главни град и блокирају саобраћај.
Међутим, није дошло до ескалације напетости. Представници гранских организација из пољопривредног сектора и синдиката рудара имали су конструктивне разговоре у Влади током којих је премијер Николај Денков лично обећао присутнима да ће бити предузети конкретни кораци и одређени рокови, на које се Влада обавезује као одговор протестним декларацијама.
За произвођаче сунцокрета стигла је добра вест да у скорије време неће бити увоза украјинског сунцокрета, већ ће Бугарска покушати да с Украјином договори одређену увозну квоту сунцокрета, која ће бити усаглашена са потребама и могућностима бугарских прерађивача. Што се тиче увоза других пољопривредних производа из Украјине, Денков је уверио да се и о њима преговара, те да није искључена могућност да се с тим у вези затражи потписивање билатералног споразума између Бугарске и Украјине. У одговору на захтев да се у могуће најкраћем року исплате накнаде за повећане трошкове производње због рата у Украјини, председник владе је рекао да је држава спремна да то уради до 30. септембра. Тражиће се резерве у буџету за циљану помоћ пољопривреди, а покушаћемо да смањимо и крајњу цену производа, рекао је министар финансија Асен Василев. Он је подвукао да ван проблема увоза из Украјине остају многа нерешена питања, као што су погрешно структурисање субвенција и начина подршке, а много необављеног посла остало је и у ланцу стварања вредности.
Представници гранских организација у пољопривреди не журе с повлачењем протестне блокаде из Софије и чекају детаље о финансијској помоћи коју ће држава дати пољопривредницима. Међутим, они су после јучерашњег састанка у Влади кући отишли с надом, јер су, према њиховим речима, по први пут осетили забринутост и жељу власти да се проблеми брзо реше.
Рудари су такође успели да постигну важне договоре у вези са њиховим захтевима. До краја септембра ће између Владе Бугарске и синдиката рудара бити потписан споразум о постепеној енергетској транзицији. Овим документом ће бити регулисане обавезе државе према рудницима и централама на угаљ. Такође, споразум ће гарантовати радна места запосленима у сектору до 2038. године. До 15. октобра ће бити основано Државно предузеће за конверзију региона угља, чиме ће се обезбедити посао радницима који су отпуштени због гашења рудника угља и термоелектрана на угаљ. Према мишљењу стручњака Конфедерације независних синдиката Бугарске, ово предузеће ће бити потребно и после 2038. јер ће се процес рекултивације и трансформације рудника угља наставити и после тога.
Два водећа синдиката у земљи – Конфедерација независних синдиката Бугарске и Конфедерација рада „Поткрепа,“ затражили су да, ако се потпише споразум, парламентарне снаге постану гарант за његово спровођење.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, gov.bg
Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..
Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог по реду, климатског истраживања Европске инвестиционе банке. Анкета је спроведена међу више од 30.000..
Код водопада у селу Пољска Скакавица, у области Ћустендил, љубитељи лептира и нетакнуте природе окупиће се поводом „Празника лептира“ како би посматрали један од најлепших природних феномена на реци Струми. Око водопада, који је висок око 50 метара и..
У Природњачком музеју села Черни Осам, у околини града Тројана, до краја августа гостује изложба "Чуда природе: од семена до шуме". Она прати процес..
" Преко 60% бугарског друштва има проблема са тежином. Гојазност је као лавина. Бити дебео је стигма. Друштво се прави да прихвата те људе, али да ли..
Према званичним подацима, у Софији је у првих шест месеци 2024. године забележен раст броја туриста за 7%. Раст на годишњој бази 2023. године је..