Крајем прошле недеље су свештеници Руске цркве у Софији „замољени“ да напусте Бугарску јер представљају опасност по националну безбедност. С тим у вези је министар одбране Тодор Тагарев рекао да бугарске обавештајне службе располажу информацијом да тројица духовника служе геополитичком интересу Москве.
Касније је Амбасада Русије код нас саопштила да ће Руска црква у бугарској престоници привремено престати с радом, а о њеној даљој судбини ће одлучивати Руска православна црква. То је изазвало реакцију јавности, која је стала у одбрану храма, као и став Митрополита русенског Наума, према коме: „Руска црква Светог Николаја Мирликијског је бугарско власништво, нису је освештали руски свештеници и одлуку о њеном затварњу не могу доносити нити Русија нити представници Руске православне цркве.“
Није изостала и реакција Бугарске православне цркве – Његова Светост Патријарх Бугарски Неофит је својом одлуком од 25. септембра 2023. године, а у својству митрополита Софијског у чијој епархији се налази храм Светог Николаја Мирликијског, поставио свештенике из Софије, који ће обављати редовна богослужења у храму. У ставу Светог Синода Бугарске православне цркве се наводи да је „одлука Његове Светости мотивисана бригом за вернике и очување поретка у цркви и треба да буде тумачена само у њеном духовном смислу. То не утиче на имовинска и друга права било кога, која су му законом загарантована.“
Поглавар Бугарске православне цркве је нарочитим писмом известио Патријарха Московског и целе Русије Кирила о предузетим мерама у вези са Руском црквом у Софији.
То што се догодило са Руском црквом у Софији, последица је рата који се не води само у Украјини, већ је прерастао у глобални сукоб Запада и Истока,“ рекао је за БНР проф. Иво Христов:
„Нажалост, у рату се све жртвује у име његовог примарног циља. Рат је црно-бели и у њему се делује по принципу „Картагину ипак треба разорити.“ У овом случају нијансе, полутонови, истина и лаж уопште нису битни, важно је остварити циљ свим средствима, без компромиса и моралних скрупула.“
Што се тиче става који је заузела Бугарска у политичком позоришту, Христов је био категоричан да политичка класа у земљи нема кичму да брани своје мишљење.
Социолог Андреј Рајчев са своје стране сматра да је све што се дешава део једног дугорочног спора унутар православне цркве:
„Ту је умешан и Папа. На једном полу овог спора су Васељенски патријарх, а на другом је Руски патријарх – Васељенска патријаршија тражи да се Православна црква зближи са Католичком црквом, док је Москва супротног мишљења. У овом спору је Бугарска православна црква на страни Русије. У ствари, Бугарска црква се уопште није изјаснила по том питању. Унутар тог питања постоји један мали детаљ који се тиче свих нас, наиме – да ли је Македонска православна црква самостална? Московска патријаршија сматра да је Бугарска православна црква „црква мајка“ Македонске православне цркве, док је Васељенска патријаршија опуштенија по том питању. Руска црква у Софији је подржавала тај став, што се није свидело Македонцима и они су руске свештенике назвали шпијунима.“
Доласком архимандрита Васијана Змеева 2018. године, бугарско-македонски црквени односи упали су у потпуни ступор, рекао је новинар Горан Благоев и додао:
„Имајте на уму да бугарске службе свакодневно шаљу извештаје представницима све три власти у земљи – председнику, премијеру и председнику Народног собрања. То значи да ако је нешто написано и ако је та информација занемарена, онда не треба кривити Државну агенцију за националну безбедност, јер, морате се сложити, немогуће је да за 6 дана након протеривања Васијана Змеева из Северне Македоније Државна агенција за националну безбедност прикупи толико информација, које могу да буду повод да га и бугарске власти протерају.“
Према речима Благоева, Руска патријаршија ће покушати да игнорише тај случај – „Имам непријатан осећај да се Васијан Змеев може вратити на белом коњу. Променом политичке власти се ствари могу преокренути,“ рекао је он у разговору за БНР.
„Нема црквеног проблема. Верници су подељени због политичких разлога,“ овако је архимандрит Никанор из Гигинског манастира сумирао случај „Руска црква.“ У интервјуу за БНР он је подсетио:
„Сви храмови на територији града Софије су под канонском јурисдикцијом Патријарха Бугарског Неофита. Он једини може да административно поставља свештенике. То је с канонске тачке гледишта. Међутим, храмови могу бити власништво БПЦ, могу бити и државни или приватни.“
Саставио: Јоан Колев
Извор: интервјуи Веселине Миланове, Петра Волгина и Добринке Добреве – Програм „Хоризонт“ БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, Ани Петрова - БНР
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..