Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

115 година од рођења Марина Големинова

Фотографија: лична архива

Данас обележавамо 115. годишњицу рођења Марина Големинова, једног од најзначајнијих бугарских композитора.

Академик Марин Големинов рођен је у Ћустендилу 1908. године. Музичко образовање стекао је у Паризу, где је студирао композицију код Венсана д'Ендија, Пола Дикаа и Ги де Лионкура, аутор је опера, балета, симфонијских и камерних дела која су део ризнице бугарске музичке културе. Његово ствралаштво, у којем се може уочити снажан утицај бугарског фолклора, награђивано је и извођено широм света.

„Марин Големинов је популарисао камерни жанр на основу камерног начина размишљања“, каже професорка историје музике Наташа Јапова у интервјуу из ризнице Радио Бугарске. „Овај тип музике, да подсетимо, је музика која акцентује сам звук. Потиче од традиције да се свира у „камери“ - музичкој соби палате где су се аристократе окупљале. Код нас такве традиције нема из историјских разлога. Свега шест деценија после осамостаљења бугарске државе и зачетака националне културе Марин Големинов је својим стваралаштвом утемељио овај жанр. Док је студирао у Софији и Паризу, написао је више композиција. Али тек је1934. године написао Опус бр. 1 свог Првог гудачког квартета – када је, у ствари, започео свој сопствени стваралачки пут.“

Последње године свог живота Марин Големинов је провео у Португалу са породицом свог најстаријег сина Камена. Овај свет је напустио 2000. године. У знак сећања на великог композитора, сваке године 28. септембра у његовом родном граду се додељује Национална награда за допринос музичкој уметности „Акад. Марин Големинов“. Организатори манифестације су Општина Ћустендил, Музичко друштво „Марин Големинов“ и наследници овог прослављеног композитора.

Послушајте „Сеоску гозбу” из свите „Нестинарка” Марина Големинова у извођењу Симфонијског оркестра БНР под диригентском палицом Камена Големинова:

Редактор: Диљана Трачева

Превод: Свјетлана Шатрић




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50

Jazz and Art Festival у Орешаку окупља извођаче са неколико континената

Друго издање Jazz and Art фестивала у Орешаку, од 11. до 14. јула, окупља извођаче са Кубе, из Аргетнине, Кине, Бразила, Србије, Француске и Бугарске, саопштила је Иванка Џабраилова, директор Националне изложбе занатства и уметности у..

објављено 11.7.24. 07.15
Лили Иванова

"Детелине"

Лили Иванова је неприкосновена прва дама бугарске естраде. Током своје деценијама дуге каријере остала је на врху захваљујући свом таленту, дисциплини и посвећености музици и публици, али и избору музичара са којима је сарађивала. Једна од..

објављено 9.7.24. 10.40