За тачно месец дана – 29. октобра, у Бугарској ће се одржати избори за градоначелнике и одборнике, који ће управљати општинама наредне четири године. Пред нама је 30 дана предизборне кампање током које кандидати треба да представе своје приоритете и идеје за развој насељених места – уз слободу да то буде у усменом или писменом облику, на предизборним скуповима, као и преко пружилаца медијских услуга. Законом им је загарантовано право на једнак приступ изворима информација које су им потребне за потребе предизборне агитације. Кампања се води само на службеном језику земље, а завршиће се у поноћ 27. октобра 2023. године.
Право гласа има нешто више од 6 млн и 48 хиљада грађана. Као и на парламентарним изборима, на бирачким местима са више од 300 бирача, поред папирних гласачких листића, биће омогућено и машинско гласање. За гласове грађана бориће се представници 58 партија и 9 коалиција. Како је и очекивано, велико интересовање изазвала је „битка“ за велике градове и пре свега за престоницу, где ће у трци за фотељу градоначелника учествовати 21 кандидат. Занимљиво је поменути да већина кандидата не долази из политике, већ долази из пословних кругова, музичких средина, медија и невладиног сектора. Остаје само да видимо хоће ли људи изабрати нестандардне кандидате, какви су кандидати неких од већих партија, или ће гласати за партијске фигуре, на које је пао избор мањих политичких формација. Једно је сигурно, главни град ће добити новог градоначелника, јер је досадашњи градоначелник, који је на челу Софије од 2009. године, најавио да напушта игру.
Да ли су грађански кандидати успешна алтернатива партијским фигурама?
„Доста људи којима је стало до властитог угледа радије се клони политике, јер не жели да буде део прљавих игара,“ објашњава Антон Симеонов, председник варненске невладине организације „Бугарски експерти за регионални равој“, у интервјуу за Радио Бугарску и подсећа да људе много више занимају далеко обичније ствари него ли политичке амбиције кандидата. „Ситуација је тежа у мањим насељеним местима, јер се тамо сви познају, „феудализам“ је свеобухватнији, а за исход избора су пресудни гласови мањина. Разговарали смо с људима који су нам рекли да ће гласати за онога ко ће им измирити дуг у локалној продавници.“
Локални избори су озбиљан показатељ утицаја политичких партија по регионима и пружају могућност за јачање њихових позиција за следеће парламентарне изборе. Занимљиво је и питање да ли би осетнији губитак подршке бирача за веће странке утицао на будући рад коалиционе владе? По мишљењу неких аналитичара, осећа се напетост и избори ће свакако утицати и на рад Владе. Други сматрају да ће Влада и већина остати јединствени без обзира на резултате локалних избора.
„Влада нам је на стакленим ногама. Тзв. коалициони партнери често нападају предлоге својих партнера. Међутим, ниједна странка неће бити задовољна ако претрпи озбиљан пораз на изборима, јер је велик град једнак великом ресурсу, који би им обезбедио моћ и могућности потребне за успех на следећим изборима,“ прокоментарисао је Антон Симеонов.
Мало је вероватно да ће се слаби одзив бирача на парламентарним изборима, чему смо сведочили претходне две године – око 40%, поновити и на локалним изборима, додао је аналитичар:
„На локалном нивоу се очекује много већа излазност, што има своје објашњење. Везано је за то да су листе прилично дуге, кандидати су делимично познати људима и нормално је да их то мотивише. Они ће гласати за свог комшију, рођака, пријатеља или неког кога знају. Очекујем да ће у региону Варне излазност достићи најмање 40-41%.“
За локалне изборе 29. октобра обезбеђено је 12.837 машина за гласање, изјавила је на саслушању у Народном собрању председница ЦИК Камелија Нејкова.
Министар унутрашњих послова Калин Стојанов рекао је да МУП већ ради на прикупљању података о конкретним групама за које се сумња да би могле да изврше кривична дела везано за бирачко право грађана. Такође, предузете су мере за спречавање куповине гласова и других изборних неправилности. Премијер Николај Денков је, са своје стране, позвао грађане да буду активни у пријављивању прекршаја у току предизборне кампање и на дан избора како би се максимално ограничиле неправилности.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, архива, лична архива, БНР
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..