Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Разбијено стакло у облику срца или какво је право лице рата – почиње фестивал „ОКО“

Кадар из филма „20 дана у Маријупољу“
Фотографија: 20daysinmariupol.com

„Хероји су међу нама, не само у бајкама! Украјина је пуна хероја, али су многи од њих мртви“ – овим речима почиње наш разговор бесарапска Бугарка Тетјана Станева, сценариста, редитељ и директор Међународног етнографског филмског фестивала „ОКО“. Његово 4. издање одржаће се од 1. до 7. октобра у Софији.

Биће представљено око 50 документарних филмова из различитих земаља у 4 категорије. Међу њима се посебно истичу филмска остварења о рату у Украјини. Публика ће имати прилику да види филм „20 дана у Маријупољу“ Мстислава Чернова, који је номинован за Оскара. Међутим,овогодишње издање фестивала „ОКО“ отвориће друга, ништа мање утицајна украјинска продукција. „Живот до крајњих граница“ Павла Пелешока обухвата период од Револуције достојанства до напада Русије на Украјину. „Неколико пута сам паузирала филм да бих се исплакала, те поново пуштала и гледала“, каже Тетјана Станева и додаје:

Тетјана Станева
„Рекла бих да је филм својеврстан видео-уџбеник о рату у Украјини. Видимо и Путинову лаж, видимо како смо били наивни када смо мислили да он неће покренути свеобухватни рат, јер је практично рат почео још 2014. године. Филм садржи архивске снимке које су радили редитељи који су  2014. године постали ратни новинари, а потом су уместо камере носили пушке и придружили се армији да би ратовали. Многи од украјинских редитеља су погинули, међу њима су и моје колеге које лично знам и тешко ми је помињати њихова имена.“

По речима Тетјане, веома је важно да се управо сада рат документује кроз фотографије, филмове, личне приче…, да би се истина показала онаква каква јесте.

У оквиру Фестивала „ОКО“ биће приређена и аукциона изложба фотографија украјинских фотографа и ратних дописника.

Олександр Барон
„Тренутно припремамо изложбу фотографија Олександра Барона, украјинског Бугарина који је до 24. фебруара био фотограф, а сада фотографише рат. Питали смо се како да назовемо његове фотографије, сваку посебно и баш тада смо наишли на кадар на којем се види разбијено стакло у облику срца. Та фотографија названа је „Хладно срце“. Звучи ужасно, али и у рушевинама, у смрти и крви човек може да види нешто лепо – људе Украјине, предмете које су они оставили за собом – ти предмети причају приче. Рат је ујединио људе, они помажу једни другима, у овом тешком тренутку. Све се то види и у филмовима на фестивалском програму“, каже Тетјана.


Украјинска редитељка бугарског порекла наводи да у Бугарској често наилази на неразумевање правих разлога рата. Многи наши сународници отворено подржавају Русију:

„Када ме у Украјини питају о ситуацији у Бугарској, кажем да је Бугарска подељена по питању рата у Украјини. То је чињеница! Али они који нас подржавају раде то свим срцем. И драго ми је што смо иницирали донаторску кампању у Бугарској за прикупљање новца за овај Фестивал. У почетку нисам била сигурна да ћемо успети, али ето, прикупили смо 35 хиљада евра – више од износа који смо планирали и очекивали. И у Украјини је успех прикупити толики новац за културу. У Бугарској постоји жеља да се зна истина. Људи су спремни да за њу плате“, рекла је у закључку  Тетјана Станева.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, okofilmfest.com.ua, 20daysinmariupol.com, Юлиjана Барон


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20

Државна делегација однеће у Ватикан бугарске симболе мира и духовног јединства

Сваке године уочи 24. маја - Дана свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске писмености, врховни поглавар Римокатоличке цркве прима у аудијенцију бугарску државну делегацију на челу са председником Народног собрања или..

објављено 21.5.24. 11.35