Улазак у Шенген и еврозону, чланство у Организацији за економску сарадњу и развој су међу најважнијим приоритетима бугарске дипломатије. Циљни датум за усвајање јединствене европске валуте је 1. јануар 2025. године.

„У свету који је из дана у дан све непредвидљивији, чињеница да имамо пуну подршку ЕЦБ-а иде у прилог сигурности бугарских грађана и економије.“ Ово је мишљење генералне директорке Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалине Георгијеве. Према њеним речима, Бугарска по питању нивоа јавног дуга стоји веома добро – 25-26%, што је далеко мање од прописаног критерија за улазак еврозону.

„Преостаје да урадимо још доста тога по питању борбе против инфлације, али идемо у добром правцу. Прошле године инфлација је износила око 13%, ове године је пала на скоро 7%, али треба да буде још нижа. То је препрека која би требало да буде у фокусу политичара који се баве питањем уласка у еврозону“, саветује генерална директорка ММФ-а.

Како би наша земља задовољила критеријум стабилности цена, што је један од услова за улазак у еврозону, стопа инфлације у нашој земљи не сме бити виша од 1,5 процентних поена од просека три земље с најнижом инфлацијом. Да би се испунио инфлациони критеријум, она мора бити нижа за најмање 3 процентна поена, каже економиста Експертског клуба за економију и политику Георги Вулџев и прецизира:

„Инфлација би требало да буде сведена на прихватљив ниво до почетка следеће године. Ако буде затражен конвергентни извештај, то ће се десити почетком, а не крајем 2024. године, а он би требало да буде готов средином 2024. године“, објаснио је стручњак за БНР.

Што се тиче законских измена које је неопходно извршити како би наша земља могла приступити еврозони, односно доношења Закона о евру и измене Закона о БНБ, Вулџев сматра да у Народном собрању не би требало бити значајнијих несугласица:

„На политичком нивоу не постоје несугласице између партија које директно или индиректно учествују у власти, ситуација је потпуно другачија у односу на почетак године. Чак ни ДПС нема примедби у погледу неопходних законодавних измена. Са политичке тачке гледишта, не чини се да у овом парламенту постоје озбиљне препреке.“

Економиста се позвао на историјску и економску анализу развоја еврозоне коју је припремио Експертски клуб за економију и политику, из које је видљиво да у еврозони постоји низ структурних проблема:

„Она не представља оптималну валутну зону, а то узрокује бројне економске дисбалансе између земаља чланица. Како би постала функционална, у овој валутној унији потребно је извршити озбиљне структурне реформе. Док се оне не разјасне, може се рећи да би за Бугарску придруживање еврозони могло представљати ризик“, истиче Георги Вулџев.

Анализа експертског клуба указује на то да постоје два решења за суочавање са, како кажу, „структуралном трагедијом у којој се еврозона налази“:

„Једно је да се еврозона на неки начин уједини као земља која има заједничку фискалну и економску политику, како би се ове разлике у економским политикама појединих земаља избрисале“, објашњава економиста. „Друго решење би било да дође до распада еврозоне и повратка на националне валуте. У једном тренутку мораће да буде донесена једна од ове две одлуке, јер ће у стању у коме се еврозона налази, чисто структурно и институционално, дисбаланси које смо описали у извештају наставити да се продубљују.“

Проф. Андреј Захаријев, декан Факултета за финансије Бизнис академије „Димитар А. Ценов“, овако је прокоментарисао амбицију Бугарске да се придружи еврозони до 1. јануара 2025. године:

„Добро је што имамо датум, јер то значи да имамо зацртан некакав циљ. Међутим, највећу обевезу имају они који нам на њега указују. Мислим да и БНБ и Министарство финансија, као и сви они који су на власти, треба да нас убеде да је то добро за Бугарску“, категоричан је проф. Захаријев.

Превод: Свјетлана Шатрић