У току су истраживања у вези са увођењем дигиталног евра у еврозони. Овог месеца објављен је четврти извештај на тему Европска централна банка, након што је Европска комисија крајем јуна објавила законске предлоге по том питању. Очекује се да ће на јесен Управни савет ЕЦБ одлучити да ли ће прећи на следећу фазу пројекта. Шта ће донети еволуција јединствене европске валуте?

Са дигиталним евром, баш као и са физичким новчаницама, биће омогућено брзо плаћање путем паметног телефона, али без потребе за банковним рачуном. Брисел обећава пуну заштиту личних података. Према предлозима Европске комисије, људи ће моћи да имају до 3.000 евра у дигиталном новчанику који ће моћи да се користи и без интернет везе. Потпредседник Европске комисије задужен за економију Валдис Домбровскис:

„Дигитални евро ће бити добар и логичан додатак новцу у готовини, али га неће заменити. Имати дигитални евро на апликацији на паметном телефону или другом мобилном уређају биће исто што и имати новчанице и кованице у џепу. Плаћаћете врло једноставно, чак и без потребе за интернет везом. Вредност дигиталног евра у новчанику биће ограничено како би се очувала финансијска стабилност и избегао значајан одлив депозита из банака. Они који желе да изврше плаћања изнад ове границе мораће да повежу свој дигитални новчаник са својим банковним рачуном.“

Од Кине до САД, од Јамајке до Јапана и Индије, десетине централних банака широм света истражују могућност дигиталних валута или су их већ увеле. Међу позитивним странама идеје о дигиталном евру је то што би се створила конкуренција приватним и углавном неевропским играчима у овој области, као што су амерички гиганти Виъа и Мастеркард, који доминирају на тржишту плаћања картицама.

„Тренутно две трећине дигиталних плаћања у ЕУ обрађује неколицина глобалних оператера. Увођење дигиталног евра ће ово променити. То ће омогућити европским играчима да учествују на тржишту којим тренутно доминирају стране компаније“, наглашава Домбровскис.

Већина трговаца, са изузетком оних веома малих, мораће да прихвате дигитални евро као средство плаћања упоредо са традиционалном валутом.

Европска комесарка за финансијске услуге Мајреад МакГинес нагласила је да неће бити контроле по питању тога како људи могу да троше дигиталну валуту и ​​да се она неће користити за надзор:

„Основне услуге за дигитални евро биће бесплатне, попут отварања или затварања рачуна. Дигитални евро ће бити једноставан за употребу за особе са инвалидитетом, старије особе или особе које не поседују дигитална умећа. Дигитални евро ће дистрибуирати углавном приватни провајдери платних услуга. Они ће имаће право да наплаћују накнаде, али ће за њих постојати ограничење како не би дошло до обрачунавања марже. Што се тиче питања безбедности, желим да јасно ставим до знања да ово није пројекат у стилу Великог брата. За онлајн плаћања дигиталним евром важиће иста правила као и за постојећа дигитална плаћања, а за офлајн плаћања критеријуми ће бити још виши, слично као код подизања готовине са банкомата.“

Дигитални евро ће бити стабилан, уверио је европски комесар за економска питања Паоло Ђентилони и додао:

„Готовина ће наставити да постоји. Чак и ако Европска централна банка у будућности изда дигитални евро, свако ко жели моћи ће да подиже и плаћа готовином. Ово је посебно важно за угрожене групе, као што су старије особе, које се више ослањају на готовину.“

Али да ли су Европљани спремни да признају нову дигиталну верзију евра? У бугарском друштву постоје различита мишљења о усвајању његове традиционалне форме, а ево шта је о тој идеји рекло неколико Софијанаца:

„Чула сам за дигитални евро, али нисам сигурна. На папиру идеја звучи добро, али да ли ће технологија оправдати очекивања – у то више нисам сигурна. Занимљиво је и колике ће бити накнаде за ову услугу – веће или мање. Много је питања.“

„Мислим да ниједна идеја не би требало да буде одбачена без широке дебате о овој теми. Не могу да кажем да ли сам за или против, морам да прочитам више о овој теми.“

Стручно мишљење дао је економиста Румен Галабинов, шта показују његова запажања – у којој је фази у ЕУ законодавство и цео процес увођења дигиталног евра? Хоће ли то постати чињеница у догледно време?

„Европска централна банка је добро напредовала у процесу увођења дигиталног евра. Очекује се одобрење Европског парламента и Европске комисије, тако да то заправо може постати чињеница. Очекивања су да ће до краја ове или почетком следеће године дигитални евро бити у употреби. То је природни продужетак електронског плаћања и електронског новца, како их данас зовемо. Оно што се додаје заправо је само употреба блокчејн технологије.“

По чему ће се дигитални евро разликовати од криптовалута?

„Дигитални евро ће бити веома сличан криптовалути, којом ће, наравно, управљати Европска централна банка. Постоји јасан субјекат који ће централизовано спроводити регулацију, надзор и администрацију дигиталног евра.“

Које погодности се очекује да донесе и који су изазови повезани са тим?

„Блокчејн технологија пружа могућности за боље шифровање ових трансакција, њихов запис, тако да увек постоји траг, што значи да ће се вероватно смањити и могућност злоупотребе, односно дигитални евро ће бити сигурнији као средство плаћања. Било гди у Европу, свако ће моћи ће да плаћа чак и без готовине. Гаранција за дигитални евро, за све кориснике, јесте да ипак постоји централизовано управљање, регулисање и администрација овог процеса од стране Европске централне банке. Ово није случај са другим криптовалутама. Чак је и биткоин прилично децентрализован, прилично аутономан, што ствара одређени ризик.“

Разумно је питање ко ће шта да плаћа дигиталним евром и како неко контролише да се то дешава само у добре сврхе, а не на штету масовног потрошача, па је зато важно да се регулација и увођење одвија постепено, каже економиста Румен Галабинов.

Многи људи су скептични у погледу тога да ли ће бити обезбеђена адекватна и 100 постотна заштита њихових података, присталице теорија завере у овој идеји виде план за елиминисање физичког новца – да ли је таква забринутост оправдана?

„Приликом представљања пројекта свуда се пише и говори да није циљ да се укине физички новац, односно да готовински и дигитални новац могу коегзистирати и наставити да постоје. Али да, у неком тренутку у будућности, погодности које доноси плаћање дигиталним новцем прилично ће смањити циркулацију готовине.“

Са појавом сваког новитета, поставља се питање прописа – како ће они изгледати у случају дигиталног евра? И како ће се уклопити у постојећи финансијски систем?

„Веома је важно које процедуре ће Европска централна банка објавити. Она има улогу регулатора и сходно томе законодавства различитих земаља у Европској унији и посебно у еврозони, ових 20 земаља, морају размотрити како да их ускладе са овим новим правилима и процедурама Европске централне банке, који ће се тицати дигиталног евра. Вероватно ће у неким земљама, а можда и у свим, бити неопходно да се у локалне законе унесу законске измене како би се овај процес свуда ускладио и да би постојала пуна компатибилност, односно да нема проблема са прекограничним трансакцијама. Следеће године су избори за Европски парламент и могуће је да ће се сачекати до избора како би се нови Европски парламент позабавио овим пакетом.Очигледно је да ће се појавити и политички моменат и да ће се у Европском парламенту водити велике дебате о овом питању, у то сам сигуран“, објашњава економиста Румен Галабинов и додаје да виртуелни новац за сада нема све акредитиве физичког новца – иако се већ користи као средство плаћања, његова вредност се и даље формира као тржишна роба и као таква је подложна озбиљној флуктуацији, што ову врсту новца чини ризичним за улагања.

Коначни предлог закона мора добити подршку свих 27 држава чланица Европске уније и Европског парламента. Неки посланици крајње деснице већ су критиковали ту идеју. Међутим, Европска централна банка има коначну реч, а ако она да своје одобрење у октобру, дигитални евро би могао да уђе у употребу у наредним годинама, омогућавајући Европској унији да се у још већој мери прилагоди растућој дигитализацији економије.

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ