У Бугарској ће се у недељу, 29. октобра, одржати локални избори на којима ће Бугари бирати градоначелнике и општинске одборнике. Хоће ли крајњи резултат избора потврдити постојећу политичку ситуацију или ће довести до значајних рокада на локалној политичкој сцени Бугарске? С овим питањем се Радио Бугарска обратио Христини Карагеоргијевој, преводиоцу и бившем члану Редакције програма на енглеском језику, која већ годинама живи и ради у Холандији, а завшрила је мастер студије из области међународних односа и политичких наука на London School of Economics and Political Science. Према њој, није лако одговорити на ово питање, јер је залог врло велик. „Од предстојећих локалних избора зависи много тога, укључујући и будућност Владе,“ рекла је она и додала:

“Види се да су изборни играчи нервозни – то се да видети по начину на који говоре и воде предизборну кампању за локалне изборе, по кандидатима. Све зависи од тога да ли ће „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ са премијером, који, бар привидно, успешно управља кризним ситуацијама, успети да се тактички избори са низом бомби, које су поставиле претходне владе, а које се данас активирају. Ако у томе успеју, могу се надати и релативно добром резултату на парламентарним изборима, кад год да се они одрже.“

Последњи избори за локалну самоуправу у Бугарској одржани су 2019. године. У недељу грађани поново излазе на биралишта. Шта је другачије у односу на претходне изборе и како можемо тумачити поруке кандидата који ће се борити за гласове бирача појединих места и општина?

“На политичку реторику, а и дневни ред кандидата овога пута знатно утиче појава новог актера – „Настављамо промену“, који су још на самом почетку поставили тон за раскид са тренутним стањем, за промену. У томе су они донекле преузели иницијативу свог коалиционог партнера – „Демократска Бугарска“, али су успели и да придобију део бирача осталих партија, које су имале сличне идеје, као што је, на пример, „Постоји такав народ.“ И шта се догодило? Сада странке статус квоа, у овом смислу, не могу остати подаље од овог дискурса. И оне су приморане да се такмиче с новим играчем, користећи углавном два средства. Прво, поштеније средство је да утврде неки дневни ред за промену у својој политичкој реторици и свом дневном реду: то може бити унутарполитичка промена ка социјалнијој држави или спољнополитичка – ка већој независности Бугарске при доношењу одлука. Друго, непоштеније средство је покушај каљања „Настављамо промену“ и „Демократске Бугарске“ и привлачења дела њихових бирача, које још није напустио занос протеста из 2020,“ сматра Христина Карагеоргијева.

Она упозорава и на опасно активирање ревизионистичког радикалног популизма, „који обећава драстичан заокрет и елиминисање досадашње политичке елите,“ а који успева да привуче немали део људи, који себе сматрају жртвама транзиције. „Морамо схватити да је радикалан говор - пре избора и уопште, токсичан за друштво,“ каже наша саговорница.

Последње три године се на глобалном нивоу суочавамо са мноштвом катаклизми и искушења, који су неизбежно утицали на политику и националне привреде, а отуда и на живот људи. Да ли ће унутрашњи фактори као што су недавни масовни протести рудара и спољашњи, као што је рат у Украјини, на пример, утицати на исход локалних избора?

„Претпостављам да хоће јер се локална политика не може одвојити од државне. Што се ратова тиче, они су нам још једном споља наметнули апсолутну потребу да преиспитамо све недовршено у последње три деценије када је реч о еволуцији бугарског друштва од пост-совјетског до европског. А то, ако говоримо о рударима, подразумева и трансформацију енергетског система, означава и правну државу, тотални раскид са досадашњим феудалним моделом у локалној политици. Све што се у овом процесу није десило – било то због недостатка политичке воље или друштвене спремности да се нешто предузме или из геополитичких разлога, више се не може и не сме одлагати. Стога нити централна нити локална власт могу да игноришу ово питање без значајних последица по Бугарску,“ рекла је у интервјуу Радио Бугарској Христина Карагеоргијева.