Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска домаћин заседања Генералне скупштине Европске мреже места мира

8
Фотографија: Општина Кајнарџа

Општина Кајнарџа, у саставу административне области Силистра, у североисточној Бугарској, домаћин је заседања Генералне скупштине Европске мреже места мира (27.10.2023). Мрежа уједињује 14 насељених места 10 земаља Европе у којима су потписани мировни споразуми. Њена активност је усмерена на очување историјског и архитектонског наслеђа у тим местима и промовисање културе мира у нашим данима.

"Наши циљеви су да промовишемо идеју о мирном животу и о томе да се све може постићи дипломатијом. Ужаснути смо оним што се дешава у Украјини, Израелу и сваком делу планете где се води рат", каже Бонка Јорданова, заменица градоначелника Кајнарџа" – каже Бонка Јорданова, заменица председника општине Кајнарџа.


У 2015. години село Кајнарџа је било први бугарски административни центар који се придружио Европској мрежи места мира. Позив за придруживање није случајно стигао. Године 1774. тамо је потписан Кучук-Кајнарџијски мир којим је окончан рат између Руског царства и Османског царства.

"На том месту је потписан мировни споразум којим је окончан дугачки рат који је потрајао од 1768. до 1774. године – подсећа заменица председника општине Кајнарџа Бонка Јорданова. – Године 1773. руска војска је победила османску војску управо код Кајнарџе. Тада су се водиле жестоке борбе у којима је страдало и локално становништво. Није случајно да су се многи Бугари тада иселили са наших простора и населили на просторима данашње Украјине и Молдавије. Након победе руске војске предложени су преговори у циљу склапања мира који су трајали од почетка јануара до средине јула, када је 21. јула потписан мир између два царства."

Место потписивања Кучук-Кајнарџијског мира

Сагласно Уговору Русија је добила Керч и неколико других црноморских лука на Кримском полуострву, док је остали део Кримског каната проглашен независном територијом. Дозвољено је руским трговачким бродовима да плове кроз Дарданеле. Османском царству враћени су Влашка и Молдавија али су Руском царству призната покровитељска права над њима, као и над православним поданицима у Османском царству.

Овај мировни споразум олакшао је руску анексију анексију Крима 1783. године.

На месту где је потписан мир, данас се налази чесма око које је изграђен парк природе на површини од 3,2 ха, као и туристички центар.

Историјска чесма изграђена 1892. г.

"Чесма је подигнута 1892. године. У 1973. години је, поводом обележавања 200 година од потписивања мировног споразума, Скупштина општине Кајнарџа донела одлуку да ово место претвори у парк. 2014. године, у оквиру спровођења Програма развоја руралних подручја, успели смо да изградимо и опремимо туристички центар са изложбеном и конференцијском салом за форуме са до 50 учесника", каже Бонка Јорданова.

Туристички центар

Стална изложба у центру прича о мировном уговору који је овде потписан, о заштићеним природним подручјима у региону и о начину живота становника општине.


Извор: Интервју Ајше Љатиф, БНР-Шумен

Текст: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Општина Кајнарџа, Општина Силистра




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00