Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Културни посленици спремају протест упозорења

Фотографија: КТ „Поткрепа“

Културне институције широм земље ће првог дана новембра, на Дан народних будитеља, још једном у знак протеста, симболично, затворити своја врата. Протест упозорења организовала је Национална федерација за културу при Конфедерацији рада „Поткрепа“ због понижавајући ниских плата културних делатника, што их чини посебно рањивим у контексту растуће инфлације. Већ скоро деценију уметници, археолози, запослени у музејима, библиотекама и Државном архиву имају једна од најмањих примања, која једва премашују износ минималне зараде. Од 2015. године наовамо, када је било последње значјано повећање у том сектору, буџет за културне установе је све мањи за разлику од трошкова око одржавања зграда.

„Током свих ових година тражили смо да запослени у библиотекама, музејима, галеријама, Бугарском националном радију и Државном архиву и сви који се баве музичко-сценском уметношћу примају достојну плату за свој рад,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској Кирил Бинев, председник Националне федерације за културу при Конфедерацији рада „Поткрепа“ и наставио: „Нажалост, власт никако да чује наш глас, што је крајње понижавајуће и израз је непоштовања. Дефакто, ускоро ће минимална месечна зарада, која наставља да расте, сустићи плате у сфери културе. А то су стручњаци који већ 20-30 година свим снагама покушавају да заштите свој рад.“

Инфлација расте, а са њом и обавезе запослених у области културе, чији се број из дана у дан смањује – неки одлазе у пензију без адекватних замена, други напуштају јер налазе боље плаћени посао. А минимална повећања плата од 5-10% не могу да надокнаде додатне обавезе, које запосленом намеће послодавац:

Кирил Бинев

„Ово је веома озбиљан проблем. Управо мале плате воде одливу кадрова. Један део њих прелази у област образовања, стога је и наш главни захтев да се плате запослених у култури и просвети изједначе, јер мислимо да рад културних посленика и институција није ништа мање битан од рада просветара. Друга ствар је криво схваћена реформа, која подразумева смањење броја запослених, док обим посла остаје исти, чак и расте у неким сегментима. То значи веће оптерећење за запослене, јер мање људи мора да обавља исти посао. Али примања не расту сразмерно томе. Зато им остаје велика бол и горчина у души,“ каже Бинев.

Редовни изговори везани за буџетски дефицит и мањак прихода у државној каси тешко да се могу прихватити као оправдани аргументи, посебно када се узме у обзир да плате народних посланика и високих фунцкионера не престају да расту.

„Ово је само увод. Спремају се далеко озбиљнији протести,“ категорични су запослени у области културе, који су решени да ступе и у штрајк, у нади да ће тако задобити већу подршку јавности. Зато су изабрали баш овај дан – Дан народних будитеља, како би подсетили да ово није само датум на који ће државници положити цвеће на споменик светој браћи Ћирилу и Методију, мислећи да су тиме обавили своју дужност.

„Одајмо почаст будитељима из прошлости, али немојмо заборавити и на савремене будитеље. Ми ћемо се борити за то,“ закључио је Кирил Бинев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: КТ "Поткрепа"

Повезане теме:



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15