Идеја младог историчара Виктора Топалова о организовању обилазака софијских знаменитости привукла је социолошкињу Бугарске академије наука (БАН) Вјару Ганчеву и тумача знаковног језика Бориса Бандева који су се укључили у њену реализацију. Током обилазака, они госте упознају са занимљивим чињеницама, градскима легендама и забавним причама захваљујући којима присутни могу осетити дух прошлости. Занимљиво у овом случају је то што се приповедање не преводи на страни језик, већ захваљујући знаковном језику постаје доступно особама са оштећеним слухом.

Незванични подаци говоре да у Софији живи око 15 хиљада глувих особа (у Бугарској њихов број достиже 120 хиљада). Многима од њих је, због недостатка информација презентованих на начин прилагођен њиховој перцепцији света, приступ образовним и културним догађајима ограничен, кажу организатори пешачких тура окупљени око пројекта „Тихи град” који тренутно обухвата три пешачке туре са преводом на знаковни језик, видео обуку, као и PR и рекламне активности.

Прва тура која је привукла велико интересовање одржана је 18. октобра ове године, друга 25. октобра, а последња, која ће бити организована 1. новембра, биће посвећена полазницима Академије за глуву децу „Анди и Аја”.

Интересантна је чињеница да обиласку града увек присуствују и будући преводиоци који тренутно пролазе обуку за знаковни језик и којима је потребна пракса.

„Људи са инвалидитетом су прилично изоловани јер су подложни стигматизацији и дискриминацији“, каже Вјара Ганчева. Према речима ове социолошкиње, сви они имају таленте и јаке стране које треба да искажу, што би било могуће ако бисмо им пружили руку и помогли им да се кроз различите активности интегришу у друштво.

„Пројекат „Тихи град” добио је подршку програма за друштвене иновације Општине Софија, јер је захваљујући њему бугарски главни град доспео на европску мапу престоница које нуде пешачке туре на знаковном језику “, наставља Вјара Ганчева. „Наша земља до сада није била уврштена на списак европских престоница које предлажу сличне иницијативе. Веома сам срећна што кроз овај пројекат, колико год скроман био, можемо учинити нешто да би се особе са оштећеним слухом осетиле видљивијим, јер за њих нисмо обезбедили довољно мера инклузије. Оно што им је потребно су друштвени контакти, комуникација, поштовање, достојанство, а није случајност да их зову људима са различитим могућностима. Наше туре нуде инклузију тако што на једном месту окупљају тумаче знаковног језика, људе који се обучавају за знаковни језик и особе са оштећеним слухом.

Својим компетенцијама покушавамо да помогнемо особама са оштећеним слухом да се осете као сви ми – уз помоћ културног и историјског наслеђа Софије. Ови људи се сусрећу са тешкоћама и потребан им је тумач знаковног језика када оду код лекара или им треба нека административна услуга, када желе да позову хитну помоћ, објасне свој проблем или затраже помоћ. Управо на ове проблеме желимо да укажемо кроз учешће у пројекту „Тихи град“.

У Бугарској постоји тенденција старења становништва, а познато је да са старењем слух све више слаби. „Ови људи су међу нама и потребна им је наша помоћ да би се осетили укљученима у друштво и учествовали у културном животу“, каже Вјара Ганчева.

„Због не постојања помагала за инвалидна лица, још увек им је онемогућен доступ до појединих државних институција“ додаје она. „Још много тога треба да се уради, међутим, најважније је да покажемо разумевање и проучимо конкретне потребе ових људи, како се не би допустиле грешке. Без њиховог учешћа ништа корисно не може да се уради, а често корист немају само они, већ и друштво у целини. Године 2021. донет је Закон о употреби знаковног језика. Тумачи знаковног језика су нам потребни на многим местима, на пример у области телемедицине. Сви бисмо били срећнији када би постојала равноправност између различитих група у друштву, међутим, да би се то постигло потребно је донети циљане мере и уложити напоре“.