7
Она је инжењер, живи у Козлодују и воли да путује. Али када је свом мужу рекла да намерава да посети Сирију, одбио је да пође са њом, а ни њиховој ћерки такође није допустио да крене на ово путовање. Међутим, Албену Рошкову то није спречило да оствари свој давнашњи сан. Месец и по дана она је истраживала, ступила у контакт са локалном туристичком агенцијом, савладала бирократске препреке, помно припремила путовање до најмањег детаља и једног лепог октобарског дана први пут у животу се обрела у Сирији. Дочекао ју је Башар, представник туристичке агенције који јој је био пратња током њене десетодневне авантуре кроз Сирију. Земља се почела постепено отварати према свету и подузимати мере за опоравак туристичког сектора.
„Оно што ми је прво запело за око је да у послератном периду обнављају путеве, који су у веома добром стању, посебно ауто-путеви. Људи су нас дочекали изузетно срдачно. Веома су се обрадовали што виде туристе, препознали су нас издалека. Сви су застајали да поразговарају са нама. Било је старијих људи који су у прошлости посетили Бугарску и који су нам рекли: „Био сам у Софији“, или у Пловдиву, или у Бургасу... Били су срећни што виде Бугаре у својој земљи. Тренутно су сви напори усмерени на то да се земља обнови након рата и земљотреса. И поред високе стопе инфлације и економске кризе, видела сам наду у људима. У граду Хомсу, један младић ми је на перфектном енглеском рекао: „Не желим да напустим своју земљу, али ћу отићи да студирам у иностранству да бих стекао квалитетно образовање и вратио се да помогнем у њеној обнови“.
„Тамо људи стрепе и моле се да се рат не прошири на цео регион. Желе да се донесе одлука о завршетку сукоба, да рата не буде, јер су га и сами преживели и не желе да се понови“, каже Албена.
Током свог путешествија, ова Бугарка открила је право лице Сирије:
„Видели смо оно што је остало од Тријумфалне капије у Палмири и Беловог храма. Али Палмира је огроман древни град и има шта да се види, на пример Амфитеатар, који је остао нетакнут“, каже Албена.
Посетила је древни Угарит, прошетала међу остацима цитаделе у Алепу која је уништена у земљотресу.
Признаје да ју је један догађај у православном манастиру Свете Текле у Малули, граду са највећом хришћанском заједницом, „дирнуо дубоко у срце“.
„Радно време већ је било завршено, а ја сам желела да баш у овом манастиру купим иконе за своје најмилије. Али жена код које се налазио кључ од радње је старија и не воли да је узнемиравају. Због тога је Башар замолио једну од монахиња да нам помогне. Ова жена нас је одвела у своју собу, извадила своју личну икону, једину коју има, а која потиче из 1736. године, и понудила ми је на поклон, јер није могла ништа друго да учини за мене. Ово ме је јако дирнуло. Раслакала сам се, и, наравно, нисам прихватила њен предлог, али сам обећала да ћу се вратити заједно са својом породицом како бих купила иконе. То су људи који су спремни да ураде све за вас“, рекла је у закључку Албена Рошкова.
Прочитајте још:
Фотографије: Албена Рошкова
Превод: Свјетлана Шатрић
Прошло је 116 година од када је 22. септембра 1908. године Бугарска заузела своје равноправно место међу осталим слободним и независним земљама у Европи. Иако је, за разлику од Уједињења, проглашење Независности Бугарске у потпуности политички чин, то га не..
Украјински Болградски регион сматра се својеврсном „престоницом“ бесарабских Бугара. У овом региону живи најкомпактније етничко бугарско становништво ван граница наше земље. Наши сународници су нашли уточиште у Бесарабији и тамо основали своја..
Она је професионални приповедач. Прича приче из целог света, али највише бугарске народне приче. Такође је песник, фотограф и водич – док људима показује природу, приповеда им приче. Упознајте Нану Томову. Рођена је у Поморију, али се као..
Променљиво облачно
Претежно облачно