Два питања означила су први круг локалних избора у Бугарској – Да ли ће укидање машинског гласања уочи избора довести до мобилизације бирача због сумње у изборне злоупотребе бирачких спискова? и Хоће ли доћи до промене власти у већим градовима и како ће то утицати на расподелу снага на националном нивоу?

Изборни дан почео је са очекивањима бирача.

Очекивања становника подунавског града Видина су универзална и као таква се могу препознати и у другим местима широм земље:

„Желимо друштво без наркоманије, све да буде урађено ваљано, желимо бољу будућност...

„Желимо чист град, лепо уређене улице и спортске терене и да не пљачкате народ, даме и господо!“

„Да има посла јер нам је град опустео. Желимо поштеног, искреног, паметног и одговорног градоначелника који ће имати моралне вредности... И да буде креативан.“

Затим су стигли политичари – неки су насмејани позирали испред гласачких кутија, док су други позивали људе да масовно изађу на изборе и гласају како би се смањиле изборне злоупотребе. Међутим, упркос томе излазност у великим градовима је на јучерашњим изборима била слаба – око 37% у престоници.

По завршетку изборног дана, лопта је пребачена у руке политиколога, социолога и новинара. Ево како су они прокоментарисали резултате локалних избора који су одржани у ванредним околностима – могућност гласања путем машине укинута је у последњем тренутку.

„Видели смо неке ствари на овим изборима,“ рекао је политиколог Прван Симеонов, извршни директор агенције „Галуп интернешнал болкан“ и наставио: „Прва ствар је солидан резултат који је остварила коалиција „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) у односу на првобитна очекивања. Претпостављам да је дошло до мобилизације бирачког тела након што је укиното машинско гласање. Друга ствар је да треба да прођу још једни избори пре него што се партија „Препород“ прогласи другом политичком снагом. И још једна ствар – ГЕРБ је, у целини гледано, остварио слабије резултате од очекиваних.“

Стручњак за комуникације и политичке кампање Љубомир Аламанов анализирао је ситуацију у Софији. Према његовим речима, у трци за градоначелничку фотељу у Софији, после првог круга, убедљиво води кандидат НП-ДБ и „Спаси Софију“ Васил Терзијев, за кога су гласали пре свега млади, ИТ људи, који се баве стартапом, људи који нису толико идеологизирани. Сви они, тврди аналитичар, у њему су препознали успешног човека који храбри и помаже другима кроз своју бесплатну академију да и они постану успешни.

Што се тиче кандидата ГЕРБ - новинара Антона Хекимјана, који је заузео треће место, изгледа да митологема „Узмем једну веома познату особу и ствари се саме од себе среде“, овога пута није прорадила,“ рекао је Љубомир Аламанов и додао:

„Огромна грешка, човек није био спреман и то су показали резултати. Међутим, у првом кругу избора је било и једно мало изненађење – кампања кандидата левице Вање Григорове, која ће ићи у други круг избора, била је веома добра и она је, вративши се коренима старе социјалистичке пропаганде, успела да придобије и део бирача ГЕРБ и „Препорода.“ Или, успела је да се позиционира као својеврсна мајка престонице, која ће се бринути о свима.“

„Ако изгуби искреност, изгубиће све,“ каже политиколог Андреј Рајчев о успеху Вање Григорове, која је успела да избаци ГЕРБ из трке за Софију, након што је партија Бојка Борисова скоро две деценије била на челу главног града. Кандидат левог центра за градоначелника бугарске престонице Вања Григорова је, међутим, ново лице у политици (до сада је она била синдикални стручњак) и то наводи политиколога да доводи у питање њено умеће да “флертује“ са два скоро па недоступна бирачка тела – партија ГЕРБ и „Препород“, од чега зависи и њен успех у другом кругу, који ће се одржати у недељу, 5. новембра.

Градоначелници су лица за која грађани гласају пре свега већински, али решавање проблема по местима у великој мери зависи од скупштина градова и општина, које одређују правила игре. У скупштине, по правилу, улазе слабо познате личности са листа партија и о њиховом саставу се одлучује већ у првом кругу избора. Другачије речено, локални избори одржани 29. октобра одредили су састав скупштина градова, које ће радити наредне 4 године, независно од тога ко ће бити изабран за градоначелника у другом кругу избора. Управо у томе је разлог зашто аналитичари покушавају да пронађу везу између избора грађана, могућих политичких партнерства по местима и њиховог ефекта на „велику слагалицу“ – Владу ГЕРБ-СДС и НП-ДБ.

„Од велике слагалице зависе мање,“ навео је у интервјуу за БНР политиколог Андреј Рајчев:

„Ова „слагалица“ је геополитички мотивисана – она није последица дешавања у Бугарској, већ ситуације у њеном окружењу. А фактори који су изазвали њену појаву и због којих опстаје су рат у Украјини и, не дај Боже, проширење рата на Блиском истоку на друга подручја. То је важно за Бугарску, једино тако можемо постићи унутрашњу стабилност у тако тешком тренутку. И у том смислу, мислим да ће задржати „велику слагалицу“, а то значи да неће доћи до великих сукоба у мањим слагалицама.“

„Ова влада има добре циљеве, питање је како ће их спровести у дело,“ рекао је за Радио Софију БНР Иво Инџов, стручњак за политичке комуникације. „Реформа судства је у ћорсокаку, реформе тужилаштва такође нема на видику, постоје сумње да ће уставна реформа, чији срж чини реформа правосуђа, бити осакаћена. Али то што се догодило са „Лукојлом“, као и укидање машинског гласања уочи избора, показује да Бојко Борисов и Дељан Пеевски диктирају дневни ред Владе и имају све веће претензије на позиције моћи. Народски речено, могуће је да у једном тренутку извуку ћилим испод ногу кабинета и „слагалица“ би се распала.“

И док размишљамо за кога да гласамо у другом кругу идуће недеље, Врховни управни суд треба да одлучи о жалби НП-ДБ на одлуку ЦИК да се укине машинско гласање.

Текст: Дијана Цанкова

Извор: интервјуи Дијане Јанкулове – Програм „Хоризонт“ БНР и Лачезара Христова – Радио Софија – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова