После првог круга локалних избора, позната су имена само 8 градоначелника обласних градова у земљи. У осталих 19 обласних градова, међу којима су и три највећа града – Софија, Пловдив и Варна, градоначелник ће бити изабран у другом кругу 5. новембра. И мада је локална самоуправа реална могућност грађана и органа које су они изабрали да самостално одлучују о многим питањима од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво, излазност у првом кругу избора није висока – 44.94%. На пример, у Софији, граду који има скоро 2 милиона становника, у недељу је на биралишта изашло око 378 хиљада бирача – колико је отприлике становништво једне велике софијске четврти. Према прогнозама, излазност у другом кругу биће нешто већа, при чему ће сваки глас бити од значаја.
Већ на самом почетку предизборне кампање за градоначелника Софије је постало јасно да ћемо бити сведоци тешко предвидиве борбе за градоначелничку фотељу између кандидата који су нови у политици. У првом кругу локалних избора за место градоначелника Софије такмичила су се 22 кандидата, већина њих из пословних, медијских и музичких кругова, невладиног сектора, синдиката. Међутим, већина старијих особа са правом гласа определила се за опцију "Не подржаван никога".
На биралишта су у првом кругу локалних избора 29. октобра изашли претежно активни бирачи са високим образовањем, који имају и виши социјални статус, тако да су практично они одредили ко ће у нашој престоници ући у други круг избора – изјавила је БНР социолог Јаница Петкова из агенције "Галуп интернешнал":
"Привлачи пажњу то да су гласали људи у старосној граници од 30 до 60 година. Очигледна је и чињеница да су људи, који редовно гласају на парламентарним изборима, овога пута радије остали код куће, а 75% оних који су изашли да гласају за градоначелника Софије има високо и више образовање."
Социолози не искључују стратешко гласање у другом кругу, то јест, да људи гласају не за особу која им се допада, него против кандидата кога не желе за градоначелника.
Радио Бугарска је спровео кратку анкету међу нашим истакнутим суграђанима којима није све једно ко ће управљати Софијом. Ево шта су они рекли:
"Не мислим да су сви лупежи, како ми у Бугарској често кажемо. Напротив – мислим да међу политичарима има пристојних људи и људи са моралом, који желе да ураде нешто за своју земљу" – каже Димитар Кенаров, становник Софије, познати новинар и писац.
"Сматрам да је све оно што радимо на локалном нивоу, у заједници у којој живимо, важније и од политике. Оно што забрињава јесте да нам недостаје осећај заједништва, заједничког простора, а тако је већ дуго. Морамо бити друштвенији. Увек треба помоћи слабијима у друштву. Такође, морамо да променимо свој однос према сопственом раду. Понекад смо аљкави у раду и то важи за све сфере."
У нашој анкети је Вјара Ганчева, социолог БАН и професор Софијског универзитета "Свети Климент Охридски" је изјавила:
"Некада смо говорили да је добар кандидат за градоначелника човек који је из локалног становништва, пристојан и познат. Да је из локалног становништва више није толико битно, јер и други људи могу да понуде решења проблема града у који долазе, али је важно бити пристојан и познат, јер је одобравање, како ми социолози тврдимо, функција популарности. Људи који ће сести у управљачке фотеље треба да брину за опште добро, њима мора бити важно шта ће дати, а не шта ће узети."
Према проф. Будину Михову, који је познат по својим научним радова из области хемије и медицине, место научника није у политици. Он каже да прави научник не тражи славу, али од људи на власти зависи да ли ће научници имати добре услове за рад, да ли ће постојати поверење, како би наука доприносила нашем друштву:
"Иначе, промена мора доћи од самих Бугара. Они би требало да имају више самопоуздања и да знају да све зависи од њих самих, да не дозвољавају да их варају, да престану да буду наивни. Бугари треба да буду активнији, треба да почну да сами доносе одлуке", рекао је у закључку проф. Будин Михов.
Аутор: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Pexels, Галуп интернешнал, Facebook / Димитър Кенаров, БГНЕС, Гергана МанчеваРумунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..