Албанска држава је 2017. године званично признала бугарску националну мањину, а од јуна 2023. њен представник у Одбору за националне мањине у Албанији је Милена Селими – писац, преводилац и новинар, чији су преци пореклом из Бугарске. Признање наше националне мањине је огроман успех и у потпуности је заслуга бугарске заједнице, каже нам она. Са Миленом Селими разговарамо код почасног конзула Бугарске у Тирани Селима Хоџаја, који је свој дом претворио у место за госте и дао му име "Софија".

"У Албанији је законом признато укупно девет националних мањина – каже Милена Селими. – Оне имају право да живе као сви албански грађани, као и да се школују на матерњем језику. Проблем је у томе што немамо учитеље бугарског језика. Већина Бугара у Албанији зна говорни бугарски језик својих бака и деда. Бугарима је он својеврсна тврђава, која их је заштитила и захваљујући којој су опстали кроз векове. 

Млади показују интересовање за изучавање савременог бугарског језика. Многи од њих желе да студирају у Бугарској, али знају да ако не знају језик, не могу никуда отићи. А то је њихов језик, само морају да науче сва граматичка и друга правила. Бугарска би могла да у томе помогне. Ево, рецимо, сада смо укључени у програм који предвиђа да 11 наших предавача похађа магистарске студије бугарског језика и књижевности. Ако их успешно заврше, отприлике након две године ћемо имати 11 учитеља бугарског језика, што је за почетак добро."

По речима представника Бугара у Одбору за националне мањине у Албанији Милене Селими, у местима у којима још увек живи компактно бугарско становништво, као што су на пример села у региону Горе, треба веома активно радити, како би људи познавали и бранили своја права.

"Разговарала сам са представницима бугарских удружења и говорила сам им да је лепо што 1-2- пута годишње обележавамо неки празник, али морамо мислити на децу данас и шта ће бити са њима сутра. Јер реч је о будућности заједнице која је опстала кроз векове и ми је морамо очувати. Још у средњем веку, у доба богумилства, дошли су у Албанију и населили се у планинама. И толико дуго чувају језик. Дакле, тим људима мора да помаже и Бугарска. А тамо где они живе има и проблема са путевима – нема инфраструктуре, нема ничега. Шта ће људи тамо да раде и како ће живети?!"

Да би изабрали свог представника у Одбору за националне мањине, удружења сваке заједнице се окупљају и номинују по неколико људи, а након тога сви кандидати полажу испит. Тако је изабрана и Милена Селими – представница Бугара.

"У Албанији је лепо то што девет националних мањина никада није имало међусобне проблеме. Оне су живеле и живе у толеранцији и слози – наставља она. – Немамо проблема нити са Србима, нити са Црногорцима, нити са Грцима, једино мало са Македонцима, јер се увек нађе неко да нешто оспори. Према албанском закону свако има право на самоопредељење. Тренутно је у Албанији у току веома важан процес –  попис становништва. Резултати тог пописа ће пружити јасну слику и о броју Бугара, с обзиром да до сада не постоји званична статистика."

Питали смо Милену Селими какав је њен став о проблемима  са Северном Македонијом у вези са језиком, заједничком историјом итд:

"Увек сам мислила и мислим да се људи који живе заједно, посебно они у селима, одлично разумеју. Све остало је некаква политика која жели да науди и сукоби. Ја сам преводилац и превела сам дела многих аутора из Северне Македоније. Али не говорим македонски. Ја разумем македонски и то ми није проблем. Али желим да и људи знају шта се дешава око нас. Јер човек не може да живи сам. Мора да живи са комшијама. На Балкану комшија је веома важан. Можда Европа не може да разуме шта је заправо комшија, али код нас је комшија увек у близини, са њим делимо срећу, али и тугу. Тако да су они наше комшије. Шта ми имамо да делимо, зашто да се меша политика!?" – каже гђа Селими и подсећа да је гарантовање права мањина део процеса приступања Албаније ЕУ.

• Екипа Радио Бугарске у посети припадницима бугарске мањине у Албанији

Аутор: Красимир Мартинов

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Красимир Мартинов, Костандина Бело