О попису становништва у Албанији и његовој важности за бугарску националну мањину

Спас Ташев

Фотографија: БТА

Попис становништва у Албанији завршен је 15. новембра, а на препоруку УН и ЕУ, од 20. новембра до 20. децембра 2023. биће спроведено истраживање како би се оценио квалитет процеса пописа. Ово је дванаести национални попис становништва од проглашења независности Албаније 1912. године, али је први након што је албанска држава 2017. године Бугаре званично признала за националну мањину, због чега се са посебним интересовањем прати и у Бугарској.

„Док је трајао попис становништва био сам у Албанији и са свих страна сам добијао позитивне повратне информације о добром односу албанских власти према бугарском становништву“, прокоментарисао је за Радио Бугарску доцент др Спас Ташев са Бугарске академије наука, истраживач и аутор књиге „Бугари у Албанији“, која је недавно објављена и на албанском језику. Али је такође скренуо пажњу и на једну чињеницу:

„Попис је требало да се заврши крајем октобра, али је продужен до 15. новембра, а разлог за то је повећано миграцијско кретање становништва у велике градове које је забележено у том периоду, што је спречило пописиваче да дођу до свих албанских грађана. И управо ту је настао проблем који се у већој мери тиче бугарске заједнице него албанске државе. Испоставило се да је Северна Македонија добила информације од својих присталица и од промакедонски оријентисаних организација које су биле заступљене у пописним комисијама да се више од 20% становништва у Малој Преспи изјаснило као бугарско. А у складу са стандардима, ако имамо етничку мањину која чини више од 20% становништва одређеног подручја, она има право да користи свој матерњи језик као службени језик општине. Треба напоменути да је ово општина за коју се донедавно сматрало да је 100% насељена Македонцима.“

Управо ово је, према речима доц. Ташева, у Северној Македонији изазвало жељу да се организује својеврсни пописни туризам:

„Покушали су организованим аутобуским превозом у Малу Преспу одвести особе које су тамо рођене, али које већ 20-30 година живе на територији Северне Македоније, како би пописом становништва био обухваћен што већи број Македонаца, а релативни удео бугарског становништва пао испод 20%. Тренутно су сви јавни натписи у Малој Преспи исписани на албанском и македонском, а ако попис покаже да има више од 20% Бугара онда ће све бити написано на три језика, укључујући и књижевни бугарски језик. Не знам да ли је ова кампања била успешна.“

Школски пано у селу Црнољево, област Гора

Доц. Спас Ташев нас је обавестио о још једној алармантној чињеници. У периоду пописа, на појединим сајтовима освануле су тврдње да Бугара у Албанији нема нити их је икада било.

„Пре свега, таква изјава је у супротности са правом на самоопредељење. На крају крајева, то није ствар Скопља нити било кога другог, није чак ни моја ствар како ће се неко изјаснити“, објашњава доц. Ташев. „Очигледно је да тамо има људи који се осећају Македонцима и нико из Бугарске не оспорава њихово право да се тако изјашњавају. Али је такође очигледно да има људи са бугарском етничком самоспознајом и Скопље не може да им каже да они нису Бугари. Највећи парадокс је констатација да у Албанији никада није било Бугара. Ово противречи свим чињеницама из области статистике за овај регион. Чак се и у званичним статистичким регистрима Османског царства за Битољски вилајет, у коме се налази регион Мале Преспе, непрестано помиње присуство Бугара. На пример, у матичним књигама из 1891. године у Малој Преспи је уписано 4.778 Бугара или 55,7% укупног броја становника.“

Према речима доц. Спаса Ташева, Бугарска и Северна Македонија би требало да сарађују у решавању социо-економских проблема ове популације. „Током овог пописа, свако је имао слободу да се изјаснити како жели и захваљујемо Албанији што је створила услове да ови људи искажу свој идентитет без икаквог притиска“, додао је истраживач. Уколико се довољан број људи изјасни као Бугари, моћи ће да уживају низ права, нпр. да оснивају независне општине и бирају своје председнике општина, што би им омогућило административне механизме за развој сарадње са Бугарском, да уче бугарски књижевни језик у државним школама итд.