Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О родопским чесмама и мудрости воде

Прича деде Салија из села Башево

Фотографија: архива

Тешко да постоји човек који на путу по источним Родопима није стао да утажи жеђ на некој чесми поред пута. А имах их овде на стотине – која од које већа, која од које лепша! Поред неких чесми су постављене клупе и столови, изграђена је чак и пећ за роштиљ, а има и оних поред којих jе изграђен и дечји терен.


Зашто их је толико много и ко их гради сазнајемо из репортаже Галине Стефанове из регионалне радио-станице БНР у Крџалију. Она нас састаје са дедом Салијем, који је изградњу прве чесме у селу Башево организовао много пре него што је изграђен сеоски водовод. Заједно са својим сусељанима деда Сали доводи воду до сеоског трга, да жене не би морале да воду доносе са оближњих извора.

Када смо га питали зашто у Родопима има толико чесми и ко их гради, очи деде Салија су се напуниле сузама:

„Сви их граде – некоме је преминуо отац, другоме син, мајка …. и тако. Направе чесму у знак сећања на своје преминуле – каже деда Сали. – Пронашли су извор у планини и одлучили да доведу воду до чесми које видимо поред пута. Извори су самостални и немају ништа заједничко са општинском водоводном мрежом".


Деда Сали се ближи 90. години живота, али и даље у својој каменој кући у селу Башево дочекује и испраћа туристе и спрема добру турску кафу. На питање зашто људи граде чесме управо у спомен на своје преминуле, он одговара:

„Вода је најважнија, она је на првом месту. Вода је потребна свима. Кад лежиш болестан, а неко ти да чашу воде, то је добро дело. Вода је жива душа. Ко не даје људима приступ води, мора да је много лош човек".

Деда Сали

Деда Сали је у свом животу саградио две чесме за које га и данас људи благосиљају и захвални су му. Воду је нашао на три километра од села, високо у планини – бистру, лепу и довео је гуменим цревима:

„Некада нисмо познавали технологију. Када сам пронашао извор у планини, вода је текла према реци. Окупио сам комшије да ми помогну да ископам канал и доведем воду. Прво сам направио велику чесму у мом дворишту, заједничку за комшилук. Пре тога су невесте, девојке уморне од посла, узимале бакраче и канте, те одлазиле по воду на неки извор. Шта ћеш данас са та два бакрача воде – да скуваш, да опереш веш и посуђе или да очистиш кућу? И док председник општине није свуда довео воду, комшије су долазиле код мене по воду".


Пре више година је преминула верна сапутница деде Салија и отада му је срце усамљено. Кад почне да прича о њој, крену му сузе. Каже да, кад би некада дозвољавали девојкама да се школују, његова жена би вероватно била лекар. Има двојицу синова који имају куће у Крџалију, у селу Петлино, па чак и у Турској. Може да оде код њих да живи, али више воли да остане у својој кући, где се осећа најопуштеније.


Извор: Репортажа Галине Стефанове, БНР- Крџали

Уредила: Дарина Григорова

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Георги Аргиров, БНР-Кџали, архива

Више из ове категориjе

Вино из Брестовице и његово место на домаћем и међународном тржишту

Према последњим подацима, потражња вина расте убрзаним темпом на међународном тржишту. Као разлог се наводи све веће интересовање клијената за одржива и еколошка пића. А у винском сектору се последњих година примећује тренд интегрисања модерних..

објављено 24.2.24. 13.20

Деца плету мартенице у најновијем музеју у Казанлаку "Ахинора"

Током викенда малишани из града Казанлака могу да се укључе у радионицу за израду мартеница коју организује најновији музеј у Казанлаку "Ахинора" – филијала Градске уметничке галерије. Домаћини позивају све малишане од 5 до 12 година старости..

објављено 24.2.24. 08.35

Априлци очекује на хиљаде гостију за Празник сланине и куване ракије

Априлци је домаћин једног од најколоритнијих бугарских фестивала – Празника сланине и куване ракије. Овај планински градић у подножју врха Марагидик спрема се да 24. и 25. фебруара дочека преко 10 хиљада гостију из земље и иностранства. Очекује их..

објављено 24.2.24. 07.55